Онда када дођосмо на овај свет, пустисмо први плачљив глас, заједничко би неукост свих нас. Кроз живот наш лебдеће, знање и вео неукости, у срце доћи ће и зима и пролеће. Срешћемо најискреније срце, и зло у души …
Након што сам јој испричала о последњем путовању, дуго је гледала кроз прозор. И након неког времена, када сам се већ помирила са чињеницом да следећег путовања неће бити и одустала од сваког покушаја да се бар још једном вратим …
In the centre of nowhere, bombs were everywhere, there was a child born but not prepared to witness the world so wild. In hospital it was getting colder accidentally doctors broke his shoulder eventhough it wasn’t bolder no action could’ve …
Угледах мајку уплакану и погледа упртог у руке склупчане и од рада изнемогле и испуцале. Гледах ту лепоту златног портрет моје младости. Одраз моје лепоте била је та уплакана жена; светло, љубав, снага! У мени се сломи она младалачка храброст; …
Смех, граја, нервоза, паника; све се ковитла, комеша као рој који преноси заразу. У возу је та епидемија те болези, тзв. пријемни синдром. Вагон број три је пун свежих матураната који се надају да ће ускоро постати бруцоши. Посматрам их …
Већ је пола три. Трг се празни и као да најављује крај, још једне, ноћи проведене на само нама својствен начин по дискотекама и улицама града. Кренуо сам кући када сам на Царинском мосту одмах испод моје куће чуо мушки …
Вољена моја М, Знаш да умем лепо да говорим… Али слушајући шта све о теби говоре, мени је тешко да разговарам. Не могу да проговорим, јер знам шта ћеш на то одговорити, ако одговориш. Мени разговор, у овом тренутку, ни …
Све пијано, дрогирано За лектиру узимано. Ја не могу то да схватим Зато нећу да се млатим. Могу и ја у лектиру ући Па ћу онда од бруке ја пући. Ако `оћеш да те ту убаце Само реци …
Последњи зрак за овај данас Сунце баца и одлази у свој сан Попут златне лађе лагано се губи И оставља траг црвене боје Што ме подсећа на вреле усне твоје. Све се препушта лаганом смирију И најлепши цвет скуплја …
Ви зелени валови, плави ветрови и умируће сене, Ви слуге сунца зачараног ватром живота, Прометеји приковани за издробљене вулканске стене, За магму избљувану из пакленог гротла Чујте ме ноћас! Осетите моју љубав, осетите моје сузе И згњечите мој бол сваком …
