Последњи осврт праћен ветром, песак ми пара очи, и кроз сваку пору попут олује, осећања разна ми кидају тело. У даљини видим пределе старе, та места су део мене, а сваки кутак ми познато сија, као очи које ме траже. …
Лева нога у сну, десна по стварности ходи, и увек чврсто на тлу, а лева шета по води. Не ремети ток, нема круга, око ње, знака да корача, слободно лута, ничији слуга, сад стоји на оштрици мача. Десна се ломи …
Сцена: Некаква пољана, са импровизованом бином и неколико столица Човек који најављује: Добро јутро, окупили смо се овде, на некакцој пољани, да пружимио подршку кандидату Ненадић Милошу, који се налази на турнеји, пропутовању и који нам је учинио изузетну част …
Када се стави печат на неопозиву оставку из детињства, и свет покаже своје право лице које, живећи годинама испод стакленог звона, нисмо разазнали већ је исувише касно за повратак. Једино што још увек можемо је да осмислимо шта учинити са …
Ми одушевљено утрчавамо унутра заузимајући наше мекане, дрвене клупе. Да не бисмо оштетили школски чивилук, сви на себи остављамо јакне. А, професорка, као и остали професори – добра к’о хлеб. Па нас пита: ,, Па где сте? А, како сте? …
Цветно, женствено тако пуно живота. Не знате о чему говорим. Толико интересантних крпица стигло је у наше бутике, да просто нисам сигурна шта да изаберем. Матура се већ увелико приближавала, а еуфорија праћена пуним сунцем, заиста је достигла врхунац. …
РОМЕО И ЈУЛИЈА НА УЖИЧКИ НАЧИН (ИЛИЈА И ИЛИНКА) ХОР: С обе стране реке Ђетињице Живеле су две породице Мрзеле се као пас и мачка Било тако и остала тачка. Али љубав родила се тиха Између два наследника, Илије и …
Гледам слику просвете мајке Богородице:у топлом мајчином загрљају држи малог Христ, топлина ме обузима срце, крупне дечије очи, помало уплашено, више зачуђено, траже на мајчином лицу израз охрабљења, као да то невино, мало биће већ зна за предодређеност коју му …
Сад знам Лажеш ме да ниси сам И да мислиш на мене Сад знам И због тога суза ће да крене А мене си љубио страсно И није ми баш јасно Ал те питати ништа нећу Журим по марамицу за …
Никада више у пару горских језера пловити нећу. Путеве моје што до њих воде прекопа други неко. На рушевинама живота мога испија своју срећу, Док ја лутам стазама пустим негде далеко, далеко. Никада моји прсти неће проћи кроз таласе плаве …
