Cvetno, ženstveno tako puno života. Ne znate o čemu govorim. Toliko interesantnih krpica stiglo je u naše butike, da prosto nisam sigurna šta da izaberem. Matura se već uveliko približavala, a euforija praćena punim suncem, zaista je  dostigla vrhunac. Poslednji dan u Ekonomskoj školi bio je vredan pamćenja. Svi smo bili u  zanosnom raspoloženju. Lađevac i ekipa su poštenski obavili svoj deo posla. Našoj mladalačkoj duši bilo je sve po meri. zvuci repa, HIP-HOPA, sve to začinjeno malo tišim soulom, i modernim narodnjacima. Piva je popijeno za dve domaćinske svadbe. Osećala sam staklo pod svojim nogama. Ima onih koji su počeli slavlje u sredu, nastavili u četvrtak u haosu, pa onda ujutru ispred škole. Nisu se treznili četri dana. To je bio jedan od retkih dana,  kada si mogao da se ponašaš razuzdano, da se izležavaš na klupama po trgu, razbijen od alkohola,a da ti niko ne zameri i mrko te pogleda. Svi smo tad poludeli za dva, tri stepena, pitanje je samo da li dole li gore. Kad trubači protegnuše svoje balkanske instrumente, nastade neviđeno divljanje. Samo još da se nisu odvratne male bubice lepile za naš oznojena tela, ma ništa nas nije moglo zaustaviti. Kamere i kamerice su zabeležile našu opuštenost , uh, ali će neko da se smeje kad bude gledao to. Saučešće svima koji su ovekovečeni u svom najgorem stanju. Balavi, dok se alkohol cedio niz njihove brade i završava se na Metalici ili na dekoltiranim majicama. To je bio naš dan i  niko nije imao prava na njega sem nas. Čini mi se da ćemo ga zauvek sebično čuvati u našim sećanjima. Na maturskom će biti OK, nadam se. Devojke će ovaj put, ipak biti sputane svečanom toaletom, dok će momci opet pokazati svoju neobičnu prirodu. Pomislili ste da sam zaboravila na još jednu, malobrojniju, grupu učesnika ove fešte? Na profesore? Nipošto… Naravno da nisam. Onim pozvanima želim da se dobro provedu. Mislim da će im biti teško zbog našeg odlaska, a nama takođe.

P.S. Ove reči su čisto subjektivne prirode.

Vreme je prelepo, ostaje nam samo da se potrudimo da ti poslednji momenti ostanu nezaboravni. Moj savet je: ,,Samo bez melanholije’’. Biće i vremena za nostalgiju u našim četrdesetim, pedesetim. Sada treba živeti punom parom. Obaveze neću da pominjem, one nisu u kontekstu i svakako nisu u ,,fazonu’’ prethodo izrečenih misli.

Milica Matić