Ugledah majku
uplakanu i pogleda
uprtog u ruke
sklupčane i od rada
iznemogle i ispucale.
Gledah tu lepotu
zlatnog portret
moje mladosti.
Odraz moje lepote bila je
ta uplakana žena;
svetlo, ljubav, snaga!

U meni se slomi
ona mladalačka hrabrost;
potisnuh suze i priđoh
svojoj majci.
Pogleda me i umreh
u tom trenu!
Lice njeno beše ispijeno
i od suza mokro;
oči njene behu poput
dve prazne rupe;
dušu njenu sagledah
k’o čitav raj lepote.

Majka, poput latice
najmirisnije ruže;
majka, zvezda svih mojih želja;
majka, zlatni portret
moje mladosti.
Stavih glavu u svilu
majčinih ruku i
prepustih se
slatkoći njene ljubavi.

Nisu samo batine te koje bole,
oronjena duša boli mnogo više

Živim li ja, Bože?
Prska mi koža,
kosti pucaju,
a ja i dalje živa.
Obnevidela, gušim
jecaje i strah
od sopstvenog bola.

Gledam u oči
tame i užasa.
Ošinu me pogledom
smrti i prekora.
Moje malo srce kao da je
ispunjeno suzama
umrtvljene duše.
Pršte udarci na sve strane,
otkud mu toliko mržnje i besa?!

Otima se ovo malo srce
za još jedan uzdah mladosti.
Zar od batina plačem,
ili od bola umrtvljene duše?
Gusta mreža emocija
u meni bije strahovitu bitku.
Kao da u dnu duše
sanjam nedosanjano,
želim nemoguće
i vapim za slatkoćom
večnog sna.
Uzmi, Bože, ovu
oronjenu dušu!
Bože, previše boli!
Ćaskanje je završeno

Nina Janjić IIE2