Разговарали смо са професорком Економске школе Драганом Милошевић о школи, ђацима, професорима некад и сад, као изазовима разредног старешинства.

Гледајући систем образовања у току Вашег школовања и сада шта се све променило и који систем образовања је бољи и зашто?

Свака генерација претрпи неку промену. У време када сам ја ишла у школу потпуно је било другачије него сада. Градиво је било много прилагођенije узрасту деце, а сада је то потпуно другачије. У основној школи се доста се тога учи, а да није прилагођено њиховом узрасту. Много тога, шта уче, не разумеју. У средњој школи, већ си усмерен на оно што волиш и, опет, има доста разлике. Када сам ја завршавала средњу школу било је доста теорије, а сада има смерова, који имају праксе, чак, и више него теорије. У том смислу мислим да је добро то што имају је више него пре и та мешавина теорије и праксе је већа, него када сам ја ишла у школу. Тада је било доста теорије и врло мало праксе.

Реците нам нешто о Вашем радном искуству?

Моје радно искуство није дуго, али на основу њега мислим да је активна настава доста добра. Ти као наставник добијаш повратну информацију, од деце. Она су слободна и можеш слободно да процениш колико су савладала нешто и шта им није јасно. Они активно учествују у процесу свог сопственог учења. Нису само пасивни посматрачи и нису само пасивно ишли у школи. Временом се, на тај начин, то моје искуство богатило. Сваки пут, трудим се, да будем отворена за нове приступе учењу и предавању.

По Вама, да ли је лако бити професор у данашње време и да ли је лако радити са децом (тинејџерима)?

Посао професора, никада, није био тежак. У данашње време, ма колико ми мислили да је различит него некад, ја мислим да није. Сама улога професора се, никада, није променила. То је, врло, одговорна улога и никада се неће променити. Само, мења се систем школства и, сам, однос деце према школи. На основу тога би могли да кажемо да је, у данашње време, тешко радити у школи. Међутим, ништа се није променило по питању улоге професора. Најзанимљивији је рад са тинејџерима, баш, зато што су они у том периоду када уче о себи, када уче шта им се свиђа, шта им се не свиђа, када покушавају да стварају своја, сопствена, мишљења и ставове. Ја сам, и ту, активан учесник, као наставник. Велика ми је част да учествујем у том процесу.

Што се тиче разредног старешинства, каква је разлика у томе јесте ли разредни старешина или ,,обичан“ професор и да ли је тешко бити разредни старешина у данашње време?

Да ли је тешко, не знам, али знам да је више одговоран разредни старешина и то: када је у питању зашто деца не уче, какве проблеме имају ван школе, која би могла да утичу на њихово учење. Сама улога разредног старешине је доста одговорнија, од предметног наставника. Још једна, додатна, одговорност је да посматра децу, из перспективе, изван школе и како та дешавања утичу на учеников рад у школи.

Ненад Радибратовић