Imamo dosta razloga da čuvamo našu prirodnu okolinu
Svojim delovanjem čovek je u znatnoj meri oštetio biosferu. Mnogi prirodni ekološki sistemi su potpuno uništeni i zamenjeni su veštačkim. Na primer, šume su zamenjene farmama, naseljima. A ljudi se često ne zapitaju šta su te šume značile za njihovo zdravlje i zdravlje drugih ljudi. O tome razmišljamo tek kad se razbolimo, i onda nam je zagađena priroda krava. A retko ko kaže da smo mi sami krivi, jer smo zagadili tu prirodu.
Promene u ekosistemima se ispoljavaju menjanjem njihovog biljnog i životinjskog sveta. Ugrožen je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta, neke su pred iščezavanjem, doik su neke potpuno izumrle. Mere zaštite prirode su raznolike, ali sve one se mogu svesti na očuvanje prirodnih staništa različitih vrsta jer je to jedan od osnovnih uslova za opstanak bića na Zemlji.
Retke i ugrožene vrste su pod zaštitom zakona. Njihova staništa su proglašena za prirodne rezervate, u kojima je aktivnost ljudi svedena na najmanju moguću meru. To predstavlja jedan od najefikasnijih načina zaštite organizma. Drugi oblik zaštite , nama veoma poznat, su nacionalni parkovi. Predstavljaju široka područja izuzetne lepote i prirodne vrednosti. Međutim, oni sve više postaju turistička mesta a samim tim su izloženi uticaju čoveka.
Raznovrstnost organizma u okviru svakog ekosistema osigurava njegovo efikasno funkcionisanje. Mnogi organizmi su neprocenjivo vredni izvori hrane, lekova, materijala za odeću, obuću, izgradnju domova, i mnogo toga što je neophodno za opstanak svih bića, posebno ljudske vrste. Ipak, čovek je deo prirode, jer se njegov opstanak i razvoj zasnivaju na postajanju prirodnih izvora i opšte raznovrsnosti svih živih bića.
Raznovrsne biljke u pojedinim oblastima, već poznate ili još uvek nepoznatte izvor su različitih supstanci, koje imaju lekovita svojstva. Ovakve biljke se koriste kao sirovina za farmaceutsku proizvodnju. Proizvodnja plantažnog tipa, kao i sakupljanje, trgovina i izvoz različitih ekstrakata, koncetrata, gotovih biljnih lekova imaju ogroman komercijalni efekat i značajan priliv finansijskih sredstava. Međutim, planskom gajenju lekovitih biljaka, još uvek se ne posvećuje dovoljno pažnje.
U savremenom svetu, mnoge industrije koriste sirovine iz prirode. Neposredna ekonomska vrednost biodiverziteta najbolje se može izraziti u okviru proizvodnje i potrošnje. Teško se može utvrditi tačna računica utrošaka sredstava za zaštitu biosfere. Razlog je, pre svega, u tome što se troškovi moraju plaćati odmah i neprestano, a dobit je odložena i dugoročna ( buduće generacije koristiće prirodne resurse). Samim tim kada bi se tačno odredila mesta za lov i ribolov koja bi bila zaštićena, ostavarili bi se veoma veliki prihodi. Lov, lovni turizam moraju biti zakonski regulisani. Ekonomski značaj lova, ribolova, skaupljanja i trgovine organizmima ogleda se u pokretanju brojnih privrednih delatnosti. Deo zarade ostvarene na ovaj načintreba izdvojiti za zaštitu, unapređenje i raznovrsnost nadoknadivih bioloških resursa.
Cena mnogih nekretnina zavise od nenarušenih uslova sredine i sačuvane biološke raznovrsnosti. Od racionalnog korišćenja resursa zavisi i budućnost biosvere.
Međutim, prihodi iz biosfere nikada neće moći da pokriju rashode uložene u njihovo očuvanje. Mislim, da jedino neki novoozbrazovni fondovi za očuvanje biosfere, uz ulaganje najbogatijih zemalja mogu pomoći da se sprovedu praktične zaštite biosfere.
Zato pomognimo prirodi, a time i sebi. Trošimo manje vode jer u budućnosti može da se dogodi nestanak vode, reciklirajmo papir, a ne secimo drveće- ugrožavamo mnoge vrste. Mnoge bolesti nastaju baš zbog zagađenosti biosfere. Zato je, kao što se u narodu kaže: Bolje sprečiti nego lečiti.
Nevena Dubovac i Nevena Neđović