Имамо доста разлога да чувамо нашу природну околину
Својим деловањем човек је у знатној мери оштетио биосферу. Многи природни еколошки системи су потпуно уништени и замењени су вештачким. На пример, шуме су замењене фармама, насељима. А људи се често не запитају шта су те шуме значиле за њихово здравље и здравље других људи. О томе размишљамо тек кад се разболимо, и онда нам је загађена природа крава. А ретко ко каже да смо ми сами криви, јер смо загадили ту природу.
Промене у екосистемима се испољавају мењањем њиховог биљног и животињског света. Угрожен је велики број биљних и животињских врста, неке су пред ишчезавањем, доик су неке потпуно изумрле. Мере заштите природе су разнолике, али све оне се могу свести на очување природних станишта различитих врста јер је то један од основних услова за опстанак бића на Земљи.
Ретке и угрожене врсте су под заштитом закона. Њихова станишта су проглашена за природне резервате, у којима је активност људи сведена на најмању могућу меру. То представља један од најефикаснијих начина заштите организма. Други облик заштите , нама веома познат, су национални паркови. Представљају широка подручја изузетне лепоте и природне вредности. Међутим, они све више постају туристичка места а самим тим су изложени утицају човека.
Разноврстност организма у оквиру сваког екосистема осигурава његово ефикасно функционисање. Многи организми су непроцењиво вредни извори хране, лекова, материјала за одећу, обућу, изградњу домова, и много тога што је неопходно за опстанак свих бића, посебно људске врсте. Ипак, човек је део природе, јер се његов опстанак и развој заснивају на постајању природних извора и опште разноврсности свих живих бића.
Разноврсне биљке у појединим областима, већ познате или још увек непознатте извор су различитих супстанци, које имају лековита својства. Овакве биљке се користе као сировина за фармацеутску производњу. Производња плантажног типа, као и сакупљање, трговина и извоз различитих екстраката, концетрата, готових биљних лекова имају огроман комерцијални ефекат и значајан прилив финансијских средстава. Међутим, планском гајењу лековитих биљака, још увек се не посвећује довољно пажње.
У савременом свету, многе индустрије користе сировине из природе. Непосредна економска вредност биодиверзитета најбоље се може изразити у оквиру производње и потрошње. Тешко се може утврдити тачна рачуница утрошака средстава за заштиту биосфере. Разлог је, пре свега, у томе што се трошкови морају плаћати одмах и непрестано, а добит је одложена и дугорочна ( будуће генерације користиће природне ресурсе). Самим тим када би се тачно одредила места за лов и риболов која би била заштићена, оставарили би се веома велики приходи. Лов, ловни туризам морају бити законски регулисани. Економски значај лова, риболова, скаупљања и трговине организмима огледа се у покретању бројних привредних делатности. Део зараде остварене на овај начинтреба издвојити за заштиту, унапређење и разноврсност надокнадивих биолошких ресурса.
Цена многих некретнина зависе од ненарушених услова средине и сачуване биолошке разноврсности. Од рационалног коришћења ресурса зависи и будућност биосвере.
Међутим, приходи из биосфере никада неће моћи да покрију расходе уложене у њихово очување. Мислим, да једино неки новоозбразовни фондови за очување биосфере, уз улагање најбогатијих земаља могу помоћи да се спроведу практичне заштите биосфере.
Зато помогнимо природи, а тиме и себи. Трошимо мање воде јер у будућности може да се догоди нестанак воде, рециклирајмо папир, а не сецимо дрвеће- угрожавамо многе врсте. Многе болести настају баш због загађености биосфере. Зато је, као што се у народу каже: Боље спречити него лечити.
Невена Дубовац и Невена Неђовић