Svima nam je poznato da stanje rock’ n’ roll scene u Srbiji nije na zavidnom nivou. Daleko je od onoga kakvo bi moglo da bude ako se uzme u obzir da imamo i kvalitet i kvantitet. Imamo sve što nam je potrebno osim naravno para, ali u Srbiji se može i bez toga. Živimo tako svaki dan.

Znamo da u našoj zemlji nažalost preovladava folk i turbofolk muzika, koja dobija na značaju. Naravno, ima i onih koji slušaju rock muziku, ali ih je sve manje. Slušala sam i ono što volim i ono što ne volim. Upijala sam, posmatrala i donosila zaključke, postaviljala mnogo pitanja i gotovo nijedno nije ostalo bez odgovora. Ipak, ostaje ono najveće, zašto je stanje na srpskoj rock’ n’ roll sceni toliko loše i ko je zapravo kriv za to. Publika? Bendovi? Organizatori? Novinari? Promoteri? Izdavačke kuće? Muzička industrija?

Mi imamo odlične festivale i muzička dešavanja, na primer Zaječarsku Gitarijadu, na kojoj su prošle godine pobedili naši sugrađani HADŽI PRODANE DUŠE. Oni su prvi bend iz Užica koji je pobedio na Gitarijadi, ali pored njih je u konkurenciji bio sastav Brat, takođe iz Užica. Krećući se u muzičkim krugovima, upoznajući ljude, saznajući kako sve funkcioniše, ili ne funkcioniše, ovo me je samo još više zbunjivalo. Na ovo pitanje ne postoji jedan prost odgovor već milion faktora koji utiču na sve. Srbija je puna mladih talentovanih ljudi koji imaju šta da kažu i da pokažu, a samo malo njih zapravo ima nešto od toga (materijalno gledano). Da se razumemo, materijalna dobit nije ono što je pokrenulo one koje se bave rock muzikom u Srbiji. Ako jeste onda su promašili državu u kojoj su odabrali da se bave rock muzikom.

„Preko trnja do zvezda“ nije samo izreka, nego i istina. Morate mnogo toga da se odreknete, mnogo ljudi da povredite (nenamerno), morate da razapnete sebe do granica izdržljivosti. Ako su to već uradili, a nisu uspeli, nisu dali svoj maksimum, moraju još da budu uporniji. Mnogi su u tome uspeli, što znači da nije nemoguće.

Danica Božović