Zvao bih je Okupacija,

ali pitala bi se nacija,

da li se to tiče samo mene.

Ne, da … morao bih govoriti

i sam sa sobom se boriti.

 

Dođe neznana, nezvana

od zlatnih žica istkana

– Dragana.

 

Odškrinuh vrata iz zabave

i pustih je da šeta

između sna i jave.

A njene oči plave

pomešale boju neba i trave

i ukrale Sunca veo.

 

Zatečenog me, krenu okupacija,

deo po deo.

Sad su i stope na tragu

gde hoda, moja ugoda.

 

I vazduh i voda

i rosa i slana

zovu se Dragana.

Dobro znana,

i sanjana i stvarna

Dragana .

 

Hvala mu, što je posla .

Možda je bog hteo da me potseti,

da vredi živeti.