Duša moje duše

Nestaje u tami života

Umire, napušta ovaj svet

Tražeći bolji život

Nestaje u mojim očima

Gubi se, i moli

Moli mene da ne plačem

Da živim onako kako želim

Da se veselim

Ali ja ne želim život bez njega

Uzalud ću moliti Boga

Ići do njegovog groba

Zražiti njegovo lice

Moliti Sunce da obasja ulice

Kojim smo hodali, i pričali dugo

Daj, nestani ova tugo,

Hajde još jednom da mu vidim oči,

Još jednom samo u ovoj noći

Seti se moje srce kako je srcu davalo

I ono što nema,

Pregršt problema, pobedi ljubav

A sad, nema za šta da se borim

Trudim se jer te mnogo volim

Jave se gluposti a i sitnice

Jave se oči i tvoje lice

Javi se vetar od toga dana

U mojoj glavi samo bol, tama

I nema više vedrih dana,

Nema te radosti,

Jer sad sam sama

Ostavljena u surovom svetu

Nemam ga više,

Kako to tužno zvuči,

Kao kad jato izgubi pticu

Sedim u sobi punoj tuge

Sećam se osmeha na tvom licu

Želim i živim da još jednom vidim

Moju ljubav, a nema je

Sa kime ću sada snove snivati

Sa kim ću se smejati, ljubiti, grliti

Imati nebo uznad nas,

Sa kim Bože, sa kim danas?

Pružam ti ruke da mene uzmeš,

Želim i hoću da me razumeš

Nemam ga a tako ga jako želim

Ali uzalud sebe sad krivim

Za izgubljenu ljubav

Za kraj priče,

Za sve moje suze

Pokušavam ali ne ide,

Moja je ljubav, tamo daleko

A moja će duša čekatisvoju

I pobediti ogromnu tugu

Jednoga dana,

Tamo daleko…

Anđela  Bjelić