Душа моје душе

Нестаје у тами живота

Умире, напушта овај свет

Тражећи бољи живот

Нестаје у мојим очима

Губи се, и моли

Моли мене да не плачем

Да живим онако како желим

Да се веселим

Али ја не желим живот без њега

Узалуд ћу молити Бога

Ићи до његовог гроба

Зражити његово лице

Молити Сунце да обасја улице

Којим смо ходали, и причали дуго

Дај, нестани ова туго,

Хајде још једном да му видим очи,

Још једном само у овој ноћи

Сети се моје срце како је срцу давало

И оно што нема,

Прегршт проблема, победи љубав

А сад, нема за шта да се борим

Трудим се јер те много волим

Јаве се глупости а и ситнице

Јаве се очи и твоје лице

Јави се ветар од тога дана

У мојој глави само бол, тама

И нема више ведрих дана,

Нема те радости,

Јер сад сам сама

Остављена у суровом свету

Немам га више,

Како то тужно звучи,

Као кад јато изгуби птицу

Седим у соби пуној туге

Сећам се осмеха на твом лицу

Желим и живим да још једном видим

Моју љубав, а нема је

Са киме ћу сада снове снивати

Са ким ћу се смејати, љубити, грлити

Имати небо узнад нас,

Са ким Боже, са ким данас?

Пружам ти руке да мене узмеш,

Желим и хоћу да ме разумеш

Немам га а тако га јако желим

Али узалуд себе сад кривим

За изгубљену љубав

За крај приче,

За све моје сузе

Покушавам али не иде,

Моја је љубав, тамо далеко

А моја ће душа чекатисвоју

И победити огромну тугу

Једнога дана,

Тамо далеко…

Анђела  Бјелић