Кратка прича о постанку ћирилице

Ако се прихвати познати податак из Ћириловог житија да је уређена азбука била први пут употребљивана при превођењу Јеванђеља на старословенски језик пред Ћирилов одлазак у Моравску – а то треба  да је било 863. Године – онда би најстарија сигурна документација писана глагољицом била неких стотину година млађа од Ћирилова протографа.

Најстарији чувани ћирилични споменици – као писма које је настало после глагољице – су такође тек из 10. века. Колико би ћирилица била млађа од глагољице?

Одмах би се могло истакнути да је више од двадесет година у употреби била сама глагољица- тј. до доласка већине ученика Браће Просветитеља из Велике Моравске у Бугарску. То је било непосредно после Методијеве смрти, 885. године. Ћирилица је постала у тој новој, другачијој словенској средини, када је већ био у дужој употреби – и у Цркви и књижевности – старословенски језик са својом глагољском азбуком.

Бугарски цар Симеон, васпитан у Цариграду и назван полугрк, хтео је да у своју земљу пренесе византијску културу, али у словенском духу. Он скупља на свом двору ученике Ћирила и Методија, а и сам књижевно образован, потпомаже књижевно ствараање у свим правцима. Та књижевност на старословенском језику је у основи била византијска. Непосредна зависност од Византије добила је и свој спољашњи знак: глагољицу је заменила ћирилица, која је у основи грчко и то унцијално или литургијско писмо, допуњено словима потребним за обележавање чисто словнеских гласова. Тако формирано друго словенско писмо више је одговарало цивилизаторским и политичким плановима Симеоновима, него неразговетна и загонетна глагољица, која се од тада почела повлачити све више на запад, па се и до данашњих дана задржало на овостраном јадранском приморју.

Грчко порекло ћириличних (великих) слова, бар њихове већине, сасвим је лако уочити. У ћирилску азбуку унесена су грчка (велика) слова неизмењена, док су она у глагољици, уколико је таквих било стилизацијом или уопште преиначавањем толико измењена, да је грчко порекло тог писма махом затрвено.

Несумњиво да је редактор другог словенског писма био из школе Браће Просветитеља, јер је очигледна зависност ћирилице од глагољице. Шта више, да није било глагољице не би било ни ћирилице. Са глагољицом у исто време формира се и књижевни језик, који није било потребно изнова стварати, иако је азбука промењена. Ћирилица је дакле настала у Симеоновој Бугарској.

Немачки очни лекар Бебер из Лајпцига, пред Други светски рат докторирао је на тему „ Азбуке света“. Проучавао је све азбуке света и закључио да је српска ћирилица:

• Најлепша
• Најбоља
• Најлакше се учи
• Најлакше се чита
• Најмање замара очи

На овом раду је добио докторску титулу.

Огроман проценат издања, данас у Србији, не штампа се ћирилицом него латиницом. Ћирилица нестаје са улица, телевизије, из новина, часописа, књига… Чак су саобраћајни знаци исписани латиницом. Колико ми је познато само су аустроугарски окупатори (1915-1918) насилно увели латиницу у школе и штампу забранивши употребу ћирилице, изузев за црквне потребе.

Стефан Ћосић