Kratka priča o postanku ćirilice

Ako se prihvati poznati podatak iz Ćirilovog žitija da je uređena azbuka bila prvi put upotrebljivana pri prevođenju Jevanđelja na staroslovenski jezik pred Ćirilov odlazak u Moravsku – a to treba  da je bilo 863. Godine – onda bi najstarija sigurna dokumentacija pisana glagoljicom bila nekih stotinu godina mlađa od Ćirilova protografa.

Najstariji čuvani ćirilični spomenici – kao pisma koje je nastalo posle glagoljice – su takođe tek iz 10. veka. Koliko bi ćirilica bila mlađa od glagoljice?

Odmah bi se moglo istaknuti da je više od dvadeset godina u upotrebi bila sama glagoljica- tj. do dolaska većine učenika Braće Prosvetitelja iz Velike Moravske u Bugarsku. To je bilo neposredno posle Metodijeve smrti, 885. godine. Ćirilica je postala u toj novoj, drugačijoj slovenskoj sredini, kada je već bio u dužoj upotrebi – i u Crkvi i književnosti – staroslovenski jezik sa svojom glagoljskom azbukom.

Bugarski car Simeon, vaspitan u Carigradu i nazvan polugrk, hteo je da u svoju zemlju prenese vizantijsku kulturu, ali u slovenskom duhu. On skuplja na svom dvoru učenike Ćirila i Metodija, a i sam književno obrazovan, potpomaže književno stvaraanje u svim pravcima. Ta književnost na staroslovenskom jeziku je u osnovi bila vizantijska. Neposredna zavisnost od Vizantije dobila je i svoj spoljašnji znak: glagoljicu je zamenila ćirilica, koja je u osnovi grčko i to uncijalno ili liturgijsko pismo, dopunjeno slovima potrebnim za obeležavanje čisto slovneskih glasova. Tako formirano drugo slovensko pismo više je odgovaralo civilizatorskim i političkim planovima Simeonovima, nego nerazgovetna i zagonetna glagoljica, koja se od tada počela povlačiti sve više na zapad, pa se i do današnjih dana zadržalo na ovostranom jadranskom primorju.

Grčko poreklo ćiriličnih (velikih) slova, bar njihove većine, sasvim je lako uočiti. U ćirilsku azbuku unesena su grčka (velika) slova neizmenjena, dok su ona u glagoljici, ukoliko je takvih bilo stilizacijom ili uopšte preinačavanjem toliko izmenjena, da je grčko poreklo tog pisma mahom zatrveno.

Nesumnjivo da je redaktor drugog slovenskog pisma bio iz škole Braće Prosvetitelja, jer je očigledna zavisnost ćirilice od glagoljice. Šta više, da nije bilo glagoljice ne bi bilo ni ćirilice. Sa glagoljicom u isto vreme formira se i književni jezik, koji nije bilo potrebno iznova stvarati, iako je azbuka promenjena. Ćirilica je dakle nastala u Simeonovoj Bugarskoj.

Nemački očni lekar Beber iz Lajpciga, pred Drugi svetski rat doktorirao je na temu „ Azbuke sveta“. Proučavao je sve azbuke sveta i zaključio da je srpska ćirilica:

• Najlepša
• Najbolja
• Najlakše se uči
• Najlakše se čita
• Najmanje zamara oči

Na ovom radu je dobio doktorsku titulu.

Ogroman procenat izdanja, danas u Srbiji, ne štampa se ćirilicom nego latinicom. Ćirilica nestaje sa ulica, televizije, iz novina, časopisa, knjiga… Čak su saobraćajni znaci ispisani latinicom. Koliko mi je poznato samo su austrougarski okupatori (1915-1918) nasilno uveli latinicu u škole i štampu zabranivši upotrebu ćirilice, izuzev za crkvne potrebe.

Stefan Ćosić