Есеј посвећен новинама у раду у новим образовним профилима
„Ми не делујемо, јер сазнајемо,
Него сазнајемо, јер смо одређени да делујемо,
Практични ум је корен сваког ума“ Јохав Готлиб Фихте
Нужност разума и практичности, развоја личних способности и зантереесованости, темељ су сваког стабилног и успешног предузећа. Потреба за сарадњом, практичним радом и добром комуникацијом, постаје како и у животу, школи тако и у самим радним организацијама, све већа.
Разбијање ригидног школског система, жеља је циљ нас и нађих професора. Како би доспело до успешних и значајних резултата, уложен је велики труд и рад. Труд, рад и залагање наших координатора и нас самих довело је до веома добрих, и ако смем рећи, резултата за сваку похвалу.
Истием пре свега као резултате, свакако наша стечена знања и искуства практичним радом и истраживачким околностима, које су нам на сву срећу наметнуте, а затим као можда још важнији исход, развој наше креативности, способности и жеље за даљим успехом.
Морам напоменути и подвући, важност наших цењених професора, чија имена сада нећу навсти, али само из разлога што их има много и не бих волела неког да изоставим, који су се максимално залагали и сами учили са нама у циљу развоја новог начина учења. Грешака је било, али на грешкама се учи, али само даљим, упорним и сталним радом.
Млади људи представљају нашу будућност и наравно ми се морамо потрудити да нам будућност буде што боља. Ми се трудимо, а ви?
За крај овог, по свему судећи ипак недовољног и штурог говора, којим није исказано и можда довољно представљена значјна страна нашег рада, наводим речи познатог нам писца Ричарда Баха: „ Почела је његова трка са знањем. “ У ово случају наша трка са знањем.
Душица Милошевић