Rulet je dosta ljudi povukao na dno i ostavio ih bez dinara u džepu. Najgora stvar koja može da se desi nekome, ko tek sedne za sto za rulet je da, vođen početničkom srećom, dobije nekoliko puta na startu, pa da se „navuče “ na rulet. Neki kažu da kad jednom sedneš za sto za rulet da si se „navukao“ za stalno. Nikada ne možeš biti na plusu, to znaju svi, samo je pitanje, kada to ljudi shvate (pre ili kasnije). Uvek dođe vreme kada ti ništa ne ide za ruukom, kada mašina počne da „baca“ po tebe, loše brojeve i serije, a ti imaš želju da povratiš ono što si uložio. Polako toneš sve dublje i dublje, nemaš granicu gde da staneš i kažeš dosta. Teško je reći stop, jer da ta reč nije ništa specijalno. Ovo mogu da kažu samo oni koji nikada nisu osetili, na svojoj koži, kako je gubiti i dobijati, u veoma kratkom vremenu.

Ona stara „ da Bog da imao pa nemao“, može biti, ono što najviše, u jednom momentu, može da zaboli, kada je ova igra u pitanju. Zadimljene prostorije pune bledih i preznojenih ljudi, kojim imaju nadu da će uspeti nešto da zarade, a znaju i sami, da je rulet igra koja nikom ne „prašta“.  Najgore od svega je kada ljudi krenu da se zadužuju za kockanje, iako znaju da taj dug neće moći da vrate. Ne bi postojale kockarnice, ne bi ih niko držao, da svaka „ šuša“ koja svrati sa ulice može da dođe do novca u njima. Lakih para u suštini, nema.

Velika količina novca je u opticiju. Mogu se videti ljudi koji stavljaju ogromne sume nova, a kada sve to izgube, njihovi izgubljeni pogledi sve govore. Počinje se  na ovaj način: stavlja se onako, iz zezanja, rekreativna suma novca tj. minimalni ulog. Kako vreme odmiči apetiti rastu i počinje se igrati sa sve više i više novca. Crno, crveno, velika serija, zero i ostale kombinacije, ne treba nikad učiti ili ih treba što pre izbaciti iz glave. Nisu vredne sećanja. Zbir svih cifara na ruletu je 666. Mislim da ni to ne treba, posebno, komentarisati.

Paklena mašina, melje sve pre sobom. Pazi se, da se i ti ne pretvoriš u to „mleveno meso“. Ako na neki način budeš uvučen u sve to potrudi se da imaš veliki „ izlaz“, ali ne na „ malu seriju“, nego na vrata od kockarnice. Čoveku pored svih raznovrsnih probelam u životu, ne treba još i ova glupost. Ima mislion lepših i zdravijih stvari kojima čovek može da se bavi, a ne da se oda ovom poroku, koji uništava psihu i živce do maksimuma.

Kockanje se sigurno može svrstati u jednu vrstu bolesti zavisnosti, koja se teško leči. Jednostavno, ona ulazi u krv poput virusa, a jedini izlaz iz svega toga je čvrsta volja i zdrav razum.

Zoran Ratković – Zoki