Уђох у бутик. Мој поглед је лутао тражећи нешто занимљиво. Да, већ је био 30. Децембар, а ја још увек нисам знала шта да обучем. Ова нова година прошла је, бар како се мени чини, без неког посебног празничног узбуђења и препознатљивог осећаја да се завршава једна етапа, а почиње друга, бар формално. Некако сам ове године, баш као и моје друштво, била незаинтересована за то- где ћемо ићи, шта ћемо обући, нисмо правили неке посебне планове за новогодишње вече. Све је дошло непланирано, без велике буке. Опет, што се тиче те ноћи, ми млади смо имали неколико могућности (мени се чинило само две): да останемо у Ужицу и ђускамо у некој од дискотека- које више нико не може да поднесе, одемо у неки кафић- мало се глупирамо, или ова друга могућност- Златибор… Е, сад… Кинта, money или најпопуларн ије лова – већину нас је то голицало баш тамо где не треба…
Па добро, неће ни овде бити лоше, покушала сам да размишљам позитивно седећи у „Моти“, испијајући прву чашу жестоког пића. Ипак, добро друштво, зезање уз незаобилазно вино , пиво и гуарану, за ове антиалкохоличаре, поправило ми је расположење до те мере да се попех на столицу и почех да играм, испдајући на тај начин- будала или можда фаца. Све у свему… Сам дочек на тргу је био незабораван: ватромет, трубачи, пуно позитивне енергије, а било је и оних који су у великим количинама уживали у „шумадијском чају“.
Покушали смо да уђемо на „кварно“ у хотел „Златибор“- али узалуд. Ипак у експресу смо имали више среће ( или можда на лепе очи), али успели смо да убедимо момке на улазу да нас пусте да мало „прокулирамо“. А унутра, брате, за џабака си могао да шљакаш шта год пожелиш. Празне флаше, разбијене чаше, DJ који је миксовао Цецу и техно музику,уз примесу оригиналних: Џеја, Хариса и новопечених Гранд-оваца. Толико добре музике на једном месту… Кад смо се враћали у „Моту“, група младића, приличо припитих, певала је неку народну и ми им се убрзо прикључисмо.
Већ је 4h. Полако ме је обузимао умор. Ипак, моје мисли да су се кретале у романтичном правцу- при погледу на заљубљене парове који су седели око мене. Замишљено сам испијала сок док су ме обузимала нека тајанствена, мистична осећања. „ Срећна ти Нова година“- приђе ми неко са леђа и пољуби ме у образ. Пријатна језа прође мојим телом и ја окренух ка њему. Моје лице се развуче у најискренији осмех. „Са тобом ће ми сигурно бити…“
Враголасти сјај у очима, локал испуњен димом и песма „Први пољубац давно заборављен“.
Ма, срећна Вам Нова година!
М.М.