Zatvorila bih oči ali se bojim,

Da na nogama više neću moći da stojim,

kao da se ista priča ponavlja,

i ne želi da stane,

kao da uporno želi da mi zadaje nove rane.

Volela bih, ali ne smem da kažem,

Rekla bih, ali me nisu učili da lažem,

Tražim snagu da bih shvatila,

Da bih svaku suzu, svaku propalu noć

Vratila.

Jedini problem je što sam ja uvek kriva,

Ali trudim se da mi život ne bude ni crna,

Ni bela, već nijansa siva,

Koja me čine jačom i upornom, napred

Šalje.

Zbog toga uspevam da živim,

Da mašta mi da se lepoti sveta divim,

Lepoti koja želi da se svi trudimo dok je

Tražim

I naći ćemo je ako za prave ljudi istinski

Važimo

Jer, suze će uvek i zbog ko zna koga nas život

Pratiti,

Ali jednom propala mladost, nikada se

Neće vratiti.

Marijana Blagojević