Затворила бих очи али се бојим,

Да на ногама више нећу моћи да стојим,

као да се иста прича понавља,

и не жели да стане,

као да упорно жели да ми задаје нове ране.

Волела бих, али не смем да кажем,

Рекла бих, али ме нису учили да лажем,

Тражим снагу да бих схватила,

Да бих сваку сузу, сваку пропалу ноћ

Вратила.

Једини проблем је што сам ја увек крива,

Али трудим се да ми живот не буде ни црна,

Ни бела, већ нијанса сива,

Која ме чине јачом и упорном, напред

Шаље.

Због тога успевам да живим,

Да машта ми да се лепоти света дивим,

Лепоти која жели да се сви трудимо док је

Тражим

И наћи ћемо је ако за праве људи истински

Важимо

Јер, сузе ће увек и због ко зна кога нас живот

Пратити,

Али једном пропала младост, никада се

Неће вратити.

Маријана Благојевић