Uđoh u butik. Moj pogled je lutao tražeći nešto zanimljivo. Da, već je bio 30. Decembar, a ja još uvek nisam znala šta da obučem. Ova nova godina prošla je, bar kako se meni čini, bez nekog posebnog prazničnog uzbuđenja i prepoznatljivog osećaja da se završava jedna etapa, a počinje druga, bar formalno. Nekako sam ove godine, baš kao i moje društvo, bila nezainteresovana za to- gde ćemo ići, šta ćemo obući, nismo pravili neke posebne planove za novogodišnje veče. Sve je došlo neplanirano, bez velike buke. Opet, što se tiče te noći, mi mladi smo imali nekoliko mogućnosti (meni se činilo samo dve): da ostanemo u Užicu i đuskamo u nekoj od diskoteka- koje više niko ne može da podnese, odemo u neki kafić- malo se glupiramo, ili ova druga mogućnost- Zlatibor… E, sad… Kinta, money ili najpopularn ije lova – većinu nas je to golicalo baš tamo gde ne treba…

Pa dobro, neće ni ovde biti loše, pokušala sam da razmišljam pozitivno sedeći u „Moti“, ispijajući prvu čašu žestokog pića. Ipak, dobro društvo, zezanje uz nezaobilazno vino , pivo i guaranu, za ove antialkoholičare, popravilo mi je raspoloženje do te mere da se popeh na stolicu i počeh da igram, ispdajući na taj način- budala ili možda faca. Sve u svemu… Sam doček na trgu je bio nezaboravan: vatromet, trubači, puno pozitivne energije, a bilo je i onih koji su u velikim količinama uživali u „šumadijskom čaju“.

Pokušali smo da uđemo na „kvarno“ u hotel „Zlatibor“- ali uzalud. Ipak u ekspresu smo imali više sreće ( ili možda na lepe oči), ali uspeli smo da ubedimo momke na ulazu da nas puste da  malo „prokuliramo“. A unutra, brate, za džabaka si mogao da šljakaš šta god poželiš. Prazne flaše, razbijene čaše, DJ koji je miksovao Cecu i tehno muziku,uz primesu originalnih: Džeja, Harisa i novopečenih Grand-ovaca. Toliko dobre muzike na jednom mestu… Kad smo se vraćali u „Motu“, grupa mladića, priličo pripitih, pevala je neku narodnu i mi im se ubrzo priključismo.

Već je 4h. Polako me je obuzimao umor. Ipak, moje misli da su se kretale u romantičnom pravcu- pri pogledu na zaljubljene parove koji su sedeli oko mene. Zamišljeno sam ispijala sok dok su me obuzimala neka tajanstvena, mistična osećanja. „ Srećna ti Nova godina“- priđe mi neko sa leđa i poljubi me u obraz. Prijatna jeza prođe mojim telom i ja okrenuh ka njemu. Moje lice se razvuče u najiskreniji osmeh. „Sa tobom će mi sigurno biti…“

Vragolasti sjaj u očima, lokal ispunjen dimom i pesma „Prvi poljubac davno zaboravljen“.

Ma, srećna Vam Nova godina!

M.M.