Славног Шпанског сликара Пабла Пикаса (1881 – 1973) посетио је својевремено у његовом париском атељеу један млади и надобудни амерички сликар. Младић је ватрени бранио реализам у сликарству и објашњавао оснивачу кубизма да све што не одговара стварности у сликарству не значи, заправо ништа. Пикасо је само ћутао. А онда је замолио америчког сликара да му покаже неке своје радове. Младић је извадио неколико цртежа, скица за реалистички портрет девојке. „Шта!? Не могу да верујем! Па, ви сте заљубљени у девојку која је висока свега десет центиметара?!“, заједљиво је приметио Пикасо.

Уредник листа „San Francisco Examiner“, давне 1889. године, пристао је да објави текст који је написао сарадник Радјард Киплинг. Али поменути уредник био је врло незадовољан и пристао је да се текст објави само зато што је Киплинг наваљивао. Стога је одлучио да писцу пошаље писмо како овај више не би слао прилоге. „Жао ми је, господине Киплинг“, био је недвосмислен, „међутим ви заиста не знате како да користите енглески језик. Имајте у виду да наше новине нису забавиште за писце почетнике!“ (Киплонг је тада већ објавио роман „Човек који је желео да буде краљ“). Осам година касније Радјард Киплинг (1865 – 1936), британски приповедач, песник и новинар, писац ,,Књиге о Џунгли“, добио је Нобелову награду за књижевност.

Александар Милић