Slavnog Španskog slikara Pabla Pikasa (1881 – 1973) posetio je svojevremeno u njegovom pariskom ateljeu jedan mladi i nadobudni američki slikar. Mladić je vatreni branio realizam u slikarstvu i objašnjavao osnivaču kubizma da sve što ne odgovara stvarnosti u slikarstvu ne znači, zapravo ništa. Pikaso je samo ćutao. A onda je zamolio američkog slikara da mu pokaže neke svoje radove. Mladić je izvadio nekoliko crteža, skica za realistički portret devojke. „Šta!? Ne mogu da verujem! Pa, vi ste zaljubljeni u devojku koja je visoka svega deset centimetara?!“, zajedljivo je primetio Pikaso.

Urednik lista „San Francisco Examiner“, davne 1889. godine, pristao je da objavi tekst koji je napisao saradnik Radjard Kipling. Ali pomenuti urednik bio je vrlo nezadovoljan i pristao je da se tekst objavi samo zato što je Kipling navaljivao. Stoga je odlučio da piscu pošalje pismo kako ovaj više ne bi slao priloge. „Žao mi je, gospodine Kipling“, bio je nedvosmislen, „međutim vi zaista ne znate kako da koristite engleski jezik. Imajte u vidu da naše novine nisu zabavište za pisce početnike!“ (Kiplong je tada već objavio roman „Čovek koji je želeo da bude kralj“). Osam godina kasnije Radjard Kipling (1865 – 1936), britanski pripovedač, pesnik i novinar, pisac ,,Knjige o Džungli“, dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Aleksandar Milić