Povodom Dana žena u Gradskom kulturnom centru održano je muzičko-poetsko veče, koje je priredio glumac Janko Radišić. Program je trajao oko dva sata, a na repertoaru su se nalazile neke od najlepših ljubavni pesma Mike Antića, i mnogih drugih pisaca. Tu priliku sam iskoristila da popričam sa njim.

Koliko dugo se baviš glumom, da li možeš da mi kažeš nešto o tvojim počecima?

Glumom se bavim amaterski od 2005. godine do 2009. godine, kada sam upisao akademiju. Diplomirao sam 2013. godine u Beogradu sa predstavom „Audijencija„od Václava Havela. Od 2013. godine, pa na ovamo se glumom se bavim profesionalno.

Kada si počeo da se baviš muzikom?

Muzikom sam počeo da se bavim u drugom razredu osnovne škole. Krenuo sam u muzičku školu za klasičnu gitaru, ali ubrzo sam je napustio (u četvrtom razredu). U šestom sam počeo da sviram neke rok pesmice: Bajaga, Riblja čorba, dok u osmom sam već svirao narodnjake. U prvoj godini srednje škole sam počeo da sviram u KUD-u „Prvi partizan“. Praktično od 1994. godine se bavim muzikom.

Šta te je motivisalo da večeras prirediš ovaj program za Dan žena?

Ovaj program je nastao 2011. godine, prvi put je izveden u Kući čaja, a onda sam ubrzo održao još dve ovakve večeri u Vremeplovu i Kvatru. Poslednji put sam ovaj program izvodio u Zvorniku 2012. godine za Dan zaljubljenih i od tada je prošlo punih pet godina. Nedavno sam pričao sa Jelenom i ponudio joj ovaj program, iz razloga što  takvih sadržaja nema u Užicu. Ovaj program imam spremljen i mogu da ga izvedem u svakom trenutku. Ipak, posle razgovora sa Jelenom u januaru i početkom februara, odlučili smo da bude povodom osmog marta. Generalno mislim da mi povod nije potreban, jer ovom gradu nedostaje ovakvih sadržaja.

Kakav je tvoj utisak o ovoj večeri?

Drago mi je da je bilo puno publike, to je ono što je najbitnije. Mislim da nisam bio dosadan. Možda je moglo da traje malo kraće. Mada, neki kažu, da je moglo da traje i malo duže. Zadovoljan sam, jako sam zadovoljan.

Danica Božović