Поводом Дана жена у Градском културном центру одржано је музичко-поетско вече, које је приредио глумац Јанко Радишић. Програм је трајао око два сата, а на репертоару су се налазиле неке од најлепших љубавни песма Мике Антића, и многих других писаца. Ту прилику сам искористила да попричам са њим.

Колико дуго се бавиш глумом, да ли можеш да ми кажеш нешто о твојим почецима?

Глумом се бавим аматерски од 2005. године до 2009. године, када сам уписао академију. Дипломирао сам 2013. године у Београду са представом „Аудијенција„од Václavа Havela. Од 2013. године, па на овамо се глумом се бавим професионално.

Када си почео да се бавиш музиком?

Музиком сам почео да се бавим у другом разреду основне школе. Кренуо сам у музичку школу за класичну гитару, али убрзо сам је напустио (у четвртом разреду). У шестом сам почео да свирам неке рок песмице: Бајага, Рибља чорба, док у осмом сам већ свирао народњаке. У првој години средње школе сам почео да свирам у КУД-у „Први партизан“. Практично од 1994. године се бавим музиком.

Шта те је мотивисало да вечерас приредиш овај програм за Дан жена?

Овај програм је настао 2011. године, први пут је изведен у Кући чаја, а онда сам убрзо одржао још две овакве вечери у Времеплову и Кватру. Последњи пут сам овај програм изводио у Зворнику 2012. године за Дан заљубљених и од тада је прошло пуних пет година. Недавно сам причао са Јеленом и понудио јој овај програм, из разлога што  таквих садржаја нема у Ужицу. Овај програм имам спремљен и могу да га изведем у сваком тренутку. Ипак, после разговора са Јеленом у јануару и почетком фебруара, одлучили смо да буде поводом осмог марта. Генерално мислим да ми повод није потребан, јер овом граду недостаје оваквих садржаја.

Какав је твој утисак о овој вечери?

Драго ми је да је било пуно публике, то је оно што је најбитније. Мислим да нисам био досадан. Можда је могло да траје мало краће. Мада, неки кажу, да је могло да траје и мало дуже. Задовољан сам, јако сам задовољан.

Даница Божовић