Бенд Хаџи продане душе је наступио у клубу The Dubliner-у 26.03. 2016. у Ужицу.
Повод за наступ је био промоција новог спота и песме Додир топлине. Ту прилику сам искористила да обавим интервју са Војиславом Лазићем који је вокал/гитара и Стефаном Недељковићем који је бубњар бенда. Остали чланови бенда су: Милан Јевтовић- бас-гитара и Владимир Радовић- гитара.
Разговор је текао овако…
Када се појавило интересовање за бенд?
Када смо били средња школа, нас тројица Милан, Владимир и ја смо од гимназије слушали рок музику и ишли на свирке, па смо пожелели да имамо свој бенд.
Зашто Хаџи продане душе?
То је било лето 2009. године када смо били на мору у Чању. Упао сам у воду и нисам знао да пливам како ваља. Нисам имао ни гуму, нити мишиће и када је Владимир, наш други гитариста, скочио за мном да ме спаси, приликом мог спасавања приметио је на дну неку малу металну кутију. Ја сам био океј, он је извадио ту кутију из мора и пошто је једини који има алат у Чању Војислав, позвали су њега да отвори кутију. Поломио је три кључа и свашта нешто урадио, док није успео да отвори кутију. У тренутку када је требао да је отвори, наишао је Вули, наш сада већ бивши бубњар и питао: Зашто се бенд не би звао Хаџи продане душе? Ова његова изненадна појава, у трнутку када смо најмање размишљали о називу бенда, била је пресудна да се он и данас тако зове. Повод баш за такво име ни нама није био јасан, али смо се сви сложили да је оригиналан.
Шта мислиш о нашој рок сцени?
Мислим да има много потенцијала, и то нарочито међу ужичким младим бендовима, свиђа ми се што доста младих људи узима гитаре у руке, најчешће тако почињемо да се бавимо музиком. Али, највећи проблем рок сцене је то што нема довољан број публике као некад, па самим тим је пут до успеха тежи, него на пример 70-их, 80-их, па и 90-их.
Откуд твоја сарадња са Хаџи проданим душама, када си првенствено бубњар Oresta?
Tо је било пред једну свирку, они су ме звали и рекли да им треба бубњар, ја сам питао: За када? Свирку су имали већ у суботу, а то је била среда. Нисам могао да не пристанем, јер се знамо сто година.
Откуд интересовање да се бавиш музиком и да свираш бубњеве?
Моји родитељи су хтели да свирам гитару, али ја сам увек хтео да свирам бубњеве. Целу чеврту годину средње школе сам гладовао да бих купио себи бубњеве.
Даница Божовић