Појам банкарског система није ми непознат. Осим са школског часа и из уџбеника, готово свакодневно се са њим сусрећем преко медија. Потребно је формирати мишљење и дати неку оцену тренутног стања. Питање стања банкарског система у нераскидивојје вези са питањемцелокупног финансијског система. То је разлог да се позабавим овом темом као будући економиста. Званични податак је да разлога за бригу немам, јер је у нашој Републици банкарски систем стабилан и високоликвидан. Међутим, ми можда не би требало то олако да прихватимо. Лично, збуњена сам и не сматрам да сам у прилици да дам своју оцену.

У Србији банкарски систем чини Народна банка и тридесет пословних банкара. После ове информације јасније ми је чему толико рекламе. У земљу попут наше, са свега седам милиона становника, 30 је велики број. Понуда и конкуренција су велике, али задовољство грађања и није тако виско. Немојте се изненадити уколико Вам Ваша банка данас понуди нови кеш или стамбеникредит уз још повољније услове или неки за рефинансирање Ваших задужења. Пословним банкама циљ је да нама помогну и то тек уз неки мали, занемарљив интерес. Али, ја ипак саветујем да се добро замислите пре него што поверујете у те ниске каматне стопе. Сетите се у којој држави живите и запитајте се следеће – Ако су цене хлеба и млека високе, је ли могуће да је кредит јефтин?

Не знам колико смо уопште упознати са чињеницом да је банкарски живот ове државе у рукама иностранства. Већински део банака је у власништву Италије, Француске, али и других богатих европских земаља. У самом врху је наравно инострана банка. Мада, ово не би требало да нас плаши. За домаће банке можемо везивати некакве преваре, крађе, па стога странцима верујемо. Али, не брините, јер све контролише наша централна банка, која је ту да очува „стабилност и чува интерес грађана. У случају кредита у швајцарцима гувернерка је тврдила да је Народна банка Србије спремна да помогне грађанима који су имали оваква задужења. Па ипак, ништа се значајно није догодило осим поруке да су грађани били упозорени. И тако ми зарађујемо динаре, а највише се задужујемо у еврима. Не може се проценити стабилност нашег банкарског система.

Ако се усудите да будете радознали или просто добијете домаћи задатак као ја, схватићете да је званичних података мало. Проћитаћете и гомилу текстова како се банкарство у Србији разбаја и видећете проценте већег профита у односу на оне у прошлости. Обратите пажњу како се актуелни резултати упоређују са оним из `90-их. Ако заборавимо колико је то мрачно доба из прошлости, можемо се радовати и умислити како наш банкарски систем „цвета”. Укључите радио и телевизију, прочитајте новине и радујте се. Тамо где има за шампањац, све је у реду, па можете веровати гувернерки када са блиставим осмехом и у маркираном комплету тврди да је српски банарски систем „високо ликвидан и стабилан”.

Но, Срби, сами размислите и оцените тренутно стање банкарског система у нашој земљи. При томе, не упоређујете на пример каматне стопе са онима у развијеним земљама да се не бисте изненадили. Сетите се да смо ми земља у развоју и биће боље све, па и банкарски и цео финансијски систем чекају лепша времена.

Даговић Тамарa