Цела прича о кантама је један пројекат који се спроводи у два града, Ужицу и Тузли. Пројекат је написан у оквиру европских фондова за прекограничну сарадњу, где је јако битно да сарађују градови преко граница, у различитим областима. Екологија је јако захвална и лепа тема зато што загађење не познаје границе. Зато је и направљен пројекат прекограничне сарадње Ужица и Тузле јесте успостављање примарне селекције отпада у школама у Ужицу и Тузли.
Два комунална предузећа, код нас депонија “Дубоко“, код њих депонија “Комуналац“ су направили пројекат у циљу добијања селекционог отпада како би га лакше продали, а са друге стране да се подигне еколошка свест грађана, јер је на врло ниском нивоу. Све је кренуло тако да идеја почне од школа зато што је ту едукација за будућност. Сва деца ће порасти и постати људи. Од нас зависи будућност. Чини ми се да је исправан корак да се прво почне од школа. Они који су писали пројекат замислили су да се у 7 основних и 7 средњих школа у Ужицу, и исто толико у Тузли ради едукација на нивоу еколошких секција, одељењских заједница и наставничких већа. Разговарала сам на наставничком већу и са „теткицама“ у нашој школи у вези овога. Остало ми је још да одем у свако одељење и то ће бити у у току ове школске године.
Поред едукације постављане су канте и то 4 канте на сваком спрату за различите врсте отпада. Наша улога је, да:
- Папир убацимо у плаву канту,
- ПЕТ амбалажу, убацимо у жуту канту,
- Лименке и тетрапак убацимо у зелену канту,
- Оно што није ништа од поменутог у браон канту.
То је једини задатак ученика и професора у овој школи. Надам се да није тежак. Један од слогана је “Може свако, јер је лако“ и мислим да је лако. Сваки почетак је тежак, па мислим да ће и овај процес бити тежак и спор. Прво, што многи нису свесни зашто се ово ради, а друго, што је ово додатни посао теткицама. Незгодно је што су чланови еколошке секције ученици из образовног профила економски техничар и што само они имају екологију, као наставни предмет. Ја бих волела да сви ученици у економској школи (и ученици образовних профила ПА, ФА, СО), постану свесни колико је ово потребно. Очекујем да ће, кроз часове одељенских заједница, свим ученицима бити повећана свест о значају овог пројекта.