Ми мушкарци, с радозналошћу смо посматрали девојке како се уписују на табли испред Ромеове и Јулијине Куће
Прошло је већ доста времена од тог раног, помало кишног и магловитог 22. септембра, али сви детаљи ће се још дуго памтити. Неиспаване од ишчекивања, с торбама и коферима, још једном су нас испраћали родитељи и школа. Весели и међусобом блиски «четвтаци» економске школе, тог јутра, у четири аутобуса кренули су пут Италије .
Италија, за време велике Југославије нама суседна и блиска, географски с једне стране ивичи читав плави Јадран и сигурно се њен север и југ разликују. Наша маршута био је северни део, онај што се наслања на Европу: Трст – Венеција – Римини – Сан Марино – Фиренца – Пиза – Верона – Падова – Трст .
Путовање кроз Хрватску и Словенију, уз краћа задржавања на царини и мале одморе, протекло је у разгледању из аутобуса, уз мало оптерећености блиском прошлошћу. Пут се настављао ка Лиду ди Јесолу где је према плану било преноћиште. Смештај у хотел «Санремо» са три звездице, где нас је чекала већера а потом дискотека, било је право уживање за следеће ужичке матуранте. Дочекани смо љубазно, чак је добродошилица изговорена на српском, што смо с одушевљењем прихватали .
Следи Венеција, некада средњовековна аристократска (Млетачка) Република, данас један од најпривлачнијих туристичких градова у Европи . Град је изграђен на 120 острва, има 177 канала и око 400 мостова. До величанственог трга св. Марка дошли смо бродом . Уз пратњу стручног водича, атрактивне плавуше Јелене, обишли смо Дуждеву палату, цркву св. Марка, Мост уздисаја, цркву Санта Марија да ла Салуте и шетајући уским трговачким улицама испресецаним каналима правили фотографије које ће све ове доживљаје чувати од заборава. Наравно, уз куповину по неког сувенира (доста је скупо).
После Венеције, правац Римини . Вечера и спавање у хотелу «Плаца стар» а онда обилазак малог града. Следи познати град “раја“, родни град “Пинокиа “, град- Република, Сан Марино. Смештен на планини Монте Титано, сачувао је обележја старог историјског туристичког центра обојен новим, савременим садржајима. У систему оцењивања од 1-10 за туризам дао бих му оцену 12. По враћању у Монтекатини вечерали смо и ноћили у истоименом хотелу.
Следећа дестинација је град уметничке ренесансе и рађања италијанског језика , Фиренца. Краси је првенствено река Арно и на њој познати мост Веико, незаобилазна катедрла св. Марије с Брунелескијевом куполом као и Ђотов звоник .
Наредног дана дестинација је Пиза тзв. «место чудеса». «Криви торањ» верујте, заиста је крив толико да помислим да су га ипак кривог направили.
Каква би то била екскурзија кроз Италију за средњошколце , која би заобишла Верону. Ми мушкарци, с радозналошћу смо посматрали девојке како се уписују на табли испред Ромеове и Јулијине Куће, а онда смо се, полукрадом и ми уписивали. И Данте је својом љубављу кроз “Санта Марија де ла Салуте“ заслужио “Дантеов трг“. Нисмо видели улаз за оних 7 соба Дантеовог пакла али јесмо Арену и трг Браи Ербе. Кроз Падову вратили смо се до Лидо ди Јесола .
На крају, пут се наставио до Трста. Одушевили смо се Понте Росом, палили свеће у српско-грчкој цркви св. Спиридона, разгледали базилику Сан Ђусто, шетали тргом Уједињене Италије. Разгледнице , сувенири и по које фармерке.
Враћајући се познатим путем уморни али задовољни, размењивали смо утиске и фотографије. У најјачим утисцима сви смо се сложили: Не можемо им узети историју Имамо и нашу. Ни лепоту. И код нас је и те како лепо. Али, љубазности и свих оних ситница, које они користе у туризму, увек ћемо се сећати.
Бојан Грбовић