Mi muškarci, s radoznalošću smo posmatrali devojke kako se upisuju na tabli ispred Romeove i Julijine Kuće
Prošlo je već dosta vremena od tog ranog, pomalo kišnog i maglovitog 22. septembra, ali svi detalji će se još dugo pamtiti. Neispavane od iščekivanja, s torbama i koferima, još jednom su nas ispraćali roditelji i škola. Veseli i međusobom bliski «četvtaci» ekonomske škole, tog jutra, u četiri autobusa krenuli su put Italije .
Italija, za vreme velike Jugoslavije nama susedna i bliska, geografski s jedne strane iviči čitav plavi Jadran i sigurno se njen sever i jug razlikuju. Naša maršuta bio je severni deo, onaj što se naslanja na Evropu: Trst – Venecija – Rimini – San Marino – Firenca – Piza – Verona – Padova – Trst .
Putovanje kroz Hrvatsku i Sloveniju, uz kraća zadržavanja na carini i male odmore, proteklo je u razgledanju iz autobusa, uz malo opterećenosti bliskom prošlošću. Put se nastavljao ka Lidu di Jesolu gde je prema planu bilo prenoćište. Smeštaj u hotel «Sanremo» sa tri zvezdice, gde nas je čekala većera a potom diskoteka, bilo je pravo uživanje za sledeće užičke maturante. Dočekani smo ljubazno, čak je dobrodošilica izgovorena na srpskom, što smo s oduševljenjem prihvatali .
Sledi Venecija, nekada srednjovekovna aristokratska (Mletačka) Republika, danas jedan od najprivlačnijih turističkih gradova u Evropi . Grad je izgrađen na 120 ostrva, ima 177 kanala i oko 400 mostova. Do veličanstvenog trga sv. Marka došli smo brodom . Uz pratnju stručnog vodiča, atraktivne plavuše Jelene, obišli smo Duždevu palatu, crkvu sv. Marka, Most uzdisaja, crkvu Santa Marija da la Salute i šetajući uskim trgovačkim ulicama ispresecanim kanalima pravili fotografije koje će sve ove doživljaje čuvati od zaborava. Naravno, uz kupovinu po nekog suvenira (dosta je skupo).
Posle Venecije, pravac Rimini . Večera i spavanje u hotelu «Placa star» a onda obilazak malog grada. Sledi poznati grad “raja“, rodni grad “Pinokia “, grad- Republika, San Marino. Smešten na planini Monte Titano, sačuvao je obeležja starog istorijskog turističkog centra obojen novim, savremenim sadržajima. U sistemu ocenjivanja od 1-10 za turizam dao bih mu ocenu 12. Po vraćanju u Montekatini večerali smo i noćili u istoimenom hotelu.
Sledeća destinacija je grad umetničke renesanse i rađanja italijanskog jezika , Firenca. Krasi je prvenstveno reka Arno i na njoj poznati most Veiko, nezaobilazna katedrla sv. Marije s Bruneleskijevom kupolom kao i Đotov zvonik .
Narednog dana destinacija je Piza tzv. «mesto čudesa». «Krivi toranj» verujte, zaista je kriv toliko da pomislim da su ga ipak krivog napravili.
Kakva bi to bila ekskurzija kroz Italiju za srednjoškolce , koja bi zaobišla Veronu. Mi muškarci, s radoznalošću smo posmatrali devojke kako se upisuju na tabli ispred Romeove i Julijine Kuće, a onda smo se, polukradom i mi upisivali. I Dante je svojom ljubavlju kroz “Santa Marija de la Salute“ zaslužio “Danteov trg“. Nismo videli ulaz za onih 7 soba Danteovog pakla ali jesmo Arenu i trg Brai Erbe. Kroz Padovu vratili smo se do Lido di Jesola .
Na kraju, put se nastavio do Trsta. Oduševili smo se Ponte Rosom, palili sveće u srpsko-grčkoj crkvi sv. Spiridona, razgledali baziliku San Đusto, šetali trgom Ujedinjene Italije. Razglednice , suveniri i po koje farmerke.
Vraćajući se poznatim putem umorni ali zadovoljni, razmenjivali smo utiske i fotografije. U najjačim utiscima svi smo se složili: Ne možemo im uzeti istoriju Imamo i našu. Ni lepotu. I kod nas je i te kako lepo. Ali, ljubaznosti i svih onih sitnica, koje oni koriste u turizmu, uvek ćemo se sećati.
Bojan Grbović