Једна одлична идеја добила је своју реализацију у настави
Границе некадашње велике Југославије су се помериле они су се заувек удаљили. А ми смо остали ту, на раксрсници, једнако удаљени од њихових одредишта. И зато су се после толико година састали баш код нас, у Ужицу, баш ту „на пола пута“. Зближили су се међусобно, приближили се својим читаоцима, а ми смо се, иако смо мислили да ће бити тешко, приближили њима.
Сусрети „ На пола пута“ одржани су 10. и 11. априла ове године, у сарадњи општине Ужице са ужичким средњим школама: гимназијом, економском, медицинском и уметничком школом. Љубица Арсић, Фадила Нура Ханвер, Ненад Величковић, Синан Гуџевић, Вуле Жирић и Сава Дамјанов преко дана су се дружили са средњошколцима као едукатори, а увече би се представљали широј читалачкој публици у холу ужичког Народног позоришта.
Ученицима IIIпа2, економске школе предавања су одржали Љубица Арсић – потреби читања лектире и Сава Дамјанов – о развоју књижевности упоредо са технологијом.
Четири ученице овог одељења ангажовали су се и као и новинари, сарађујући са ученицима гимназије. Писце су представљале и интервјуисале на књижевним вечерима, а разговоре са њима настављале и када се камере искључе. И тако, оно што су за та два дана сазнале о њима и уз њих, памтиће до краја живота.
Научили су нас да следимо своју личност и снове без обзира какви су они били, да нам живот нуди искушења и прилике које треба искористити. Подстакли су нас да размишљамо зрелије и да увидимо да најуспешнији људи делују опуштено и обично. Успели су да створе пријатну атмосферу и да нас убеде да више времена проводимо са људиа које волимо. То су моменти среће које не могу да замене ни новац, ни слава, ни висок положај у друштву.
И ту у Ужицу, баш ту „на пола пута“, схватили смо да границе нису битне. Осетило се да нас и после толико времена веже неки дух, нешто заједничко, а тешко објашњиво. Неке мисли те две вечери могли смо да разумемо само ми, а то ми се простире делом Балкана, превазилазећи политичке баријере.
И зато они настављају да пишу, а ми да читамо њихова дела тако да ћемо заувек бити близу.
Већ нам недостају. Ја нећу патити, учићу у нади да ово није било последње дружење малих великих људи са великих људима.
Кристина Мијатовић, Душица Милошрвић, Марија Милошевић, Ана Јовановић