Jedna odlična ideja dobila je svoju realizaciju u nastavi

Granice nekadašnje velike Jugoslavije su se pomerile oni su se zauvek udaljili. A mi smo ostali tu, na raksrsnici, jednako udaljeni od njihovih odredišta. I zato su se posle toliko godina sastali baš kod nas, u Užicu, baš tu „na pola puta“. Zbližili su se međusobno, približili se svojim čitaocima, a mi smo se, iako smo mislili da će biti teško, približili njima.

Susreti „ Na pola puta“ održani su 10. i 11. aprila ove godine, u saradnji opštine Užice sa užičkim srednjim školama: gimnazijom, ekonomskom, medicinskom i umetničkom školom. Ljubica Arsić, Fadila Nura Hanver, Nenad Veličković, Sinan Gudžević, Vule Žirić i Sava Damjanov preko dana su se družili sa srednjoškolcima kao edukatori, a uveče bi se predstavljali široj čitalačkoj publici u holu užičkog Narodnog pozorišta.

Učenicima IIIpa2, ekonomske škole predavanja su održali Ljubica Arsić – potrebi čitanja lektire i Sava Damjanov – o razvoju književnosti uporedo sa tehnologijom.

Četiri učenice ovog odeljenja angažovali su se i kao i novinari, sarađujući sa učenicima gimnazije. Pisce su predstavljale i intervjuisale na književnim večerima, a razgovore sa njima nastavljale i kada se kamere isključe. I tako, ono što su za ta dva dana saznale o njima i uz njih, pamtiće do kraja života.

Naučili su nas da sledimo svoju ličnost i snove bez obzira kakvi su oni bili, da nam život nudi iskušenja i prilike koje treba iskoristiti. Podstakli su nas da razmišljamo zrelije i da uvidimo da najuspešniji ljudi deluju opušteno i obično. Uspeli su da stvore prijatnu atmosferu i da nas ubede da više vremena provodimo sa ljudia koje volimo. To su momenti sreće koje ne mogu da zamene ni novac, ni slava, ni visok položaj u društvu.

I tu u Užicu, baš tu „na pola puta“, shvatili smo da granice nisu bitne. Osetilo se da nas i posle toliko vremena veže neki duh, nešto zajedničko, a teško objašnjivo. Neke misli te dve večeri mogli smo da razumemo samo mi, a to mi se prostire delom Balkana, prevazilazeći političke barijere.

I zato oni nastavljaju da pišu, a mi da čitamo njihova dela tako da ćemo zauvek biti blizu.

Već nam nedostaju. Ja neću patiti, učiću u nadi da ovo nije bilo poslednje druženje malih velikih ljudi sa velikih ljudima.

Kristina Mijatović, Dušica Milošrvić, Marija Milošević, Ana Jovanović