У свету предузећа, банака, прихода и расхода, ПДВ-а и ОКЕАНУ друих, сличних појмова, креативности једва да има места ( само онда када доприноси бољем поседовању предузећа и увећању извесне гомиле папира каракетристичне величине…и мириса). Међу вама сигурно има оних који су после неког времена схватили да себе не проналазе у свом том пословном хаосу и да вам се, сваки пут када узмете књигу у шаке радије,, бацају раме“ или црта или свира неки инструмент. Овога пута, као пример издвајам двојицу ,, залуталих уметника“ који се аматерски баве музиком.
Борислав Крстовић, део одељења IV3- бубњар. Бубњеве активно свира већ 4 године, иако је, по његовом мишљењу, најбоље почети у 5-6 разреду основне школе, када се развија осећај за ритам.
На питање зашто се одлучио баш за бубњеве, а не неки други инструмент, одговорио је да су му бубњари одувек били најзанимљивији музичари, како појединачно, тако и као део бенда. Највише цени Чарилија Ватса.
Усклађивање школских и ваншколских активности( као што је бављење музиком), уме да буде веома тешко. Ипак, за Борислава ово не представља велики проблем, јер- како трврди, за сада, успева обе стране да доведе у равнотежу.
Свирање бубњева му је тренутно хоби, али ако би се, по његовим речима, у будућности указала повољна шанса за професионално бављење музиком, свакако би је искористио.
Ако у школи постоји неко пред ким се пружа обећавајућа стаза ка професионалном бављењу хип-хопом, онда је то свакако Милосав Крстонић.
За оне који су (попут мене) лаици у овој области, Милосав се потрудио да да објашњење шта подразумева стварање музике у хип-хопу: пре свега, писање текстова у одређеној форми, који се касније прилагођавају одговарајућој матрици. При том се мора имати ,, flow“, што подразумева бројање слогова, како би их у тексту био једнак број слогова. То наравно, није обавезно, али, као што сам каже, такав рад значи бољу технику.
Инспирацију за писање проналази свуда око себе, у свакодневним догађајима, а као музичаре вредне хвале издваја Cypress Hill, Nas, Wu-Tang Clan…
Тренутно има у плану снимање у кућној продукцији, а за разлику од Борислава, Милосав би се радије посветио музици него школи, који му често одузима време и инспирацију.
Душица Ковач