Sve pijano, drogirano

Za lektiru uzimano.

Ja ne mogu to da shvatim

Zato neću da se mlatim.

 

Mogu i ja u lektiru ući

Pa ću onda od bruke ja pući.

Ako `oćeš da te tu ubace

Samo reci da trpiš udarce.

 

Ako želiš da to dodaš baštini

Ti samo reci da živiš u nemaštini

I da ti je život bedan

A ti mnogo čedan.

 

Da se tebi srce cepa,

I da ti je žena lepa,

Da je tebe prevarila

I da te je ostavila.

 

A, ti nećeš da se ženiš

Nije doš`o zato red

Svima odričito želiš

Da ne voliš sladoled.

 

Poludeo ti si skroz

Bacaš se pod ruski voz

Koljm redom babe sve

Za sve redom briga te.

 

Sanjao si ti o smrti

Dolazili ti mrtvvaci

A Sofka se samo trti

Svašta sada uče đaci.

 

Kada počne ruska proza

Od po kilo knjiga svaka

Tad te hvata ta nervoza

Opasan je život đaka.

 

Pa, se onda redom čude

Što se deca naša psuju

Pa, neka se svi potrude

Da nas malo truju.

 

Sad je ništa, šta nas čeka

Kad godina krajnja dođe

Tad` je knjiga prava reka

Pre nje se i ne pređe.

 

Pomenuo ja sam psovke

Zabranjeno to je nama

A pominju oni dojke

Spopala ih kao tama.

 

Ne smeju se ružne reči

Da pričaju na mom času

A, kad Pavić dreči

Te njegove psovke šta su

 

Profesori znaju bolje

Za obim treba mi i prečnik

Za naše psovke nema volje

Al` se čita „Hazarski rečnik“

 

Smetaju im spolja trube

Utiču na našu svest

Đavo kaže: otvori usta da ti ne

Kvarim zube

Pa, kakav je ovo gest.

 

Svi su oni propatili

K`o na Krfu srpska vojska

Al` su se obogatili

Uteha im sad je pljoska.

 

Nisu znali šta se zbiva

Dok previše svoja dela

Pored njih je gajba piva

Dovela ih do pepela.

 

Oprostite profesori mili

Sada tako stoje stvari

U lektiri sve sami debili

A, za đake ko još mari.

Marko Kraljević