Све пијано, дрогирано

За лектиру узимано.

Ја не могу то да схватим

Зато нећу да се млатим.

 

Могу и ја у лектиру ући

Па ћу онда од бруке ја пући.

Ако `оћеш да те ту убаце

Само реци да трпиш ударце.

 

Ако желиш да то додаш баштини

Ти само реци да живиш у немаштини

И да ти је живот бедан

А ти много чедан.

 

Да се теби срце цепа,

И да ти је жена лепа,

Да је тебе преварила

И да те је оставила.

 

А, ти нећеш да се жениш

Није дош`о зато ред

Свима одричито желиш

Да не волиш сладолед.

 

Полудео ти си скроз

Бацаш се под руски воз

Кољм редом бабе све

За све редом брига те.

 

Сањао си ти о смрти

Долазили ти мртвваци

А Софка се само трти

Свашта сада уче ђаци.

 

Када почне руска проза

Од по кило књига свака

Тад те хвата та нервоза

Опасан је живот ђака.

 

Па, се онда редом чуде

Што се деца наша псују

Па, нека се сви потруде

Да нас мало трују.

 

Сад је ништа, шта нас чека

Кад година крајња дође

Тад` је књига права река

Пре ње се и не пређе.

 

Поменуо ја сам псовке

Забрањено то је нама

А помињу они дојке

Спопала их као тама.

 

Не смеју се ружне речи

Да причају на мом часу

А, кад Павић дречи

Те његове псовке шта су

 

Професори знају боље

За обим треба ми и пречник

За наше псовке нема воље

Ал` се чита „Хазарски речник“

 

Сметају им споља трубе

Утичу на нашу свест

Ђаво каже: отвори уста да ти не

Кварим зубе

Па, какав је ово гест.

 

Сви су они пропатили

К`о на Крфу српска војска

Ал` су се обогатили

Утеха им сад је пљоска.

 

Нису знали шта се збива

Док превише своја дела

Поред њих је гајба пива

Довела их до пепела.

 

Опростите професори мили

Сада тако стоје ствари

У лектири све сами дебили

А, за ђаке ко још мари.

Марко Краљевић