ЕКСКУРЗИЈА ДРУГЕ ГОДИНЕ

Дуго очекивана и неизвесна до последњег часа, екскурзија других разреда успешно је реализована од 18. до 20. маја 2006. године.
Екскурзија је конципирана на обиласку јужног дела Србије, с тим што је акценат стављен на обилазак једне од најлепших планина код нас, Копаоника. Први дан смо успели да посетимо три прелепа манастира, задужбине највећих српских владара, Жича, Студеница и Сопоћани.
Одсели смо у хотелу „Јуниор“, у Брзећем. Хотел је био крајње пристојан, а услуга и храна биле су задовољавајуће. У склопу хотела смо имали неку назови „дискотеку“ , где смо провели две вечери, али и то је занемарљиво с обзиром на то, да ако имаш добро друштво провод ти је загарантован.
Други дан је био мало напоран, провели смо 4-5 сати у вожњи. Посетили смо један од највећих пиродних феномена код нас, а то је Ђавоља варош. Пут до ње је био исцрпљујуће тежак и неприступачан али и вредан труда, јер то је заиста нешто прелепо, несвакидашње и крајње мистично. Након тога посетили смо и „Царичин град“ тачније рушевине које су много, много старе, заправо то је место рођења цара Јустинијана Првог и има веома значајну историјску вредност. Ипак, то и није оставило јак утисак на нас ( колико то што смо се само намучили да стигнемо до тамо), тако да смо то могли и да прескочимо.
Трећи дан је био убедљиво најбољи. Пре подне смо провели на Сунчаним Врховима ( центар Копаоника), где нам је било прелепо. Били смо на жичари и посетили Панчићев врх, шетали и уживали у предивној природи. Али, све што је лепо траје кратко, па смо морали да се запутимо пут Пролом бање, где смо се баш кратко задржало. Само за време ручка. Дан смо завршили посетом Врњачкој бањи, у којој смо провели неколико предивних сати. У Ужице смо стигли у вечерњим часовима.
Екскурзија је протекла без икаквих инцидената. Професори се нису жалили (бар нису ништа јавно „објавили“), а исто тако су били максимално толерантни и коректни, што је за сваку похвалу. А ми? Ни ми немамо потребе да се жалимо, битно је да смо та 3 дана искористили на најбољи могући начин, а то је дружење и провод.

Маријана Скулић


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.