Е, нисам ни слутила да ће доћи и тај дан! Колико сам га само планирала била сам убеђена да ће ми се нешто страшно догодити! Али ето ставила сам своје фенси наочаре за сунце и повукла своју абнормално велику торбу! Чим сам стигла на уговорено место, већ сам се одушевила, наши пријатељи из 3Т2 су већ сортирали алкохолна пића. То је пола посла мање! Дивни су. Нама су оставили само да поређамо тепсије са питама. То је лако увек прво иде пита са сиром, па тек онда кромпируша.

Аутобус је почео да захуктава, а Санела је вадила чинијицу са пихтијама. И идемоооооо! Монтенегро зове мене! Окренух се према својој другарици ,,смирнофици‘’, намигнух јој. Пријатељи из првих редова начеше картоне пива. Е светско, а наше! Наша прва станица била је манастир Милешево, настојали смо да се истрезнимо, јер, ипак, не иде да у манастир идемо припити! У манастиру је увелико трајала литургија, али смо замолили калуђера да нам укратко исприча нешто о манастиру. До Острога нисмо ништа пили, ипак је то једно предивно искуство! Сви смо били помало уплашени и вребали смо ко су ти грешници који ће ударити главом о врата манастира! Поздрав за Жарка и Цокија!

После Острога не сећам се ниједног места до хотела. Имајте разумевања! Хотел ко хотел, али рецепционари врхунски! А ђетићи расни! Храна изненађујуће бљутава, али види се све сами специјелитети. Ето баш смо имали за десерт нешто што неодољиво подсећа на кравље очи. Дивно искуство. После вечере одлучили смо да се ми бунтовници прошетамо до Будве. Друштво мало, али одабрано. Е, баш у тренутку када је мало фалило да се удамо и останемо у Будви. Толико.
Ана Карадаревић