E, nisam ni slutila da će doći i taj dan! Koliko sam ga samo planirala bila sam ubeđena da će mi se nešto strašno dogoditi! Ali eto stavila sam svoje fensi naočare za sunce i povukla svoju abnormalno veliku torbu! Čim sam stigla na ugovoreno mesto, već sam se oduševila, naši prijatelji iz 3T2 su već sortirali alkoholna pića. To je pola posla manje! Divni su. Nama su ostavili samo da poređamo tepsije sa pitama. To je lako uvek prvo ide pita sa sirom, pa tek onda krompiruša.

Autobus je počeo da zahuktava, a Sanela je vadila činijicu sa pihtijama. I idemoooooo! Montenegro zove mene! Okrenuh se prema svojoj drugarici ,,smirnofici‘’, namignuh joj. Prijatelji iz prvih redova načeše kartone piva. E svetsko, a naše! Naša prva stanica bila je manastir Mileševo, nastojali smo da se istreznimo, jer, ipak, ne ide da u manastir idemo pripiti! U manastiru je uveliko trajala liturgija, ali smo zamolili kaluđera da nam ukratko ispriča nešto o manastiru. Do Ostroga nismo ništa pili, ipak je to jedno predivno iskustvo! Svi smo bili pomalo uplašeni i vrebali smo ko su ti grešnici koji će udariti glavom o vrata manastira! Pozdrav za Žarka i Cokija!

Posle Ostroga ne sećam se nijednog mesta do hotela. Imajte razumevanja! Hotel ko hotel, ali recepcionari vrhunski! A đetići rasni! Hrana iznenađujuće bljutava, ali vidi se sve sami specijeliteti. Eto baš smo imali za desert nešto što neodoljivo podseća na kravlje oči. Divno iskustvo. Posle večere odlučili smo da se mi buntovnici prošetamo do Budve. Društvo malo, ali odabrano. E, baš u trenutku kada je malo falilo da se udamo i ostanemo u Budvi. Toliko.
Ana Karadarević