Прилог са представе одигаране у свечаној сали гимназије

Двадесет седмог јануара 2004. године, на Савиндан, одржана је представа у свечаној сали школе. Организатори ове представе су били професорка српског језика Ксенија Јањушевић и ученик ове школе Душан Ваљаревић. Глумци су били: Душан Ваљаревић, Огњен Чолић, Бојан Рујевић, Марија Ковачевић, Марина Бјелић, Невена. Основне припреме за представу су почеле у децембру, када је припреман текст. Свакодневне пробе су почеле тек од јануара. Представа се састојала из три дела: „Тражим помиловање“, „Земља јесмо“ и „Урађени сценарио“. Прва два дела су рецитали, док је сценарио за трећи део урадио Душан Ваљаревић. У трећем делу, који се највише свидео публици, наведени су проблеми данашњице тј. наркоманија, проституција, опседнутост влашћу, трудноћа код малолетница, алкохолизам, проблеми код људи са хендикепом. Са Душаном сам разговарао дан након представе.

– Како си дошао до идеје за сценарио?

Размислио сам о томе и хтео сам да покажем људима да је вера једини начин за превазилажење проблема. Ко нема веру, нема ништа.

– Шта је тачно био циљ представе?

Овом представом смо желели да на уметнички начин приближимо проблеме младих свим људима који се на овај или онај начин сусрећу са овим проблемима. Такође смо желели да покажемо значај историје нашег народа и њеуну повезаност са садашњицом.

– Да ли си задовољан реакцијом публике?

Веома сам задовољан.Поготово ми је драго што су свештеници црке који су присуствовали програму  били одушевљени.

Александар Милић