Prilog sa predstave odigarane u svečanoj sali gimnazije

Dvadeset sedmog januara 2004. godine, na Savindan, održana je predstava u svečanoj sali škole. Organizatori ove predstave su bili profesorka srpskog jezika Ksenija Janjušević i učenik ove škole Dušan Valjarević. Glumci su bili: Dušan Valjarević, Ognjen Čolić, Bojan Rujević, Marija Kovačević, Marina Bjelić, Nevena. Osnovne pripreme za predstavu su počele u decembru, kada je pripreman tekst. Svakodnevne probe su počele tek od januara. Predstava se sastojala iz tri dela: „Tražim pomilovanje“, „Zemlja jesmo“ i „Urađeni scenario“. Prva dva dela su recitali, dok je scenario za treći deo uradio Dušan Valjarević. U trećem delu, koji se najviše svideo publici, navedeni su problemi današnjice tj. narkomanija, prostitucija, opsednutost vlašću, trudnoća kod maloletnica, alkoholizam, problemi kod ljudi sa hendikepom. Sa Dušanom sam razgovarao dan nakon predstave.

– Kako si došao do ideje za scenario?

Razmislio sam o tome i hteo sam da pokažem ljudima da je vera jedini način za prevazilaženje problema. Ko nema veru, nema ništa.

– Šta je tačno bio cilj predstave?

Ovom predstavom smo želeli da na umetnički način približimo probleme mladih svim ljudima koji se na ovaj ili onaj način susreću sa ovim problemima. Takođe smo želeli da pokažemo značaj istorije našeg naroda i njeunu povezanost sa sadašnjicom.

– Da li si zadovoljan reakcijom publike?

Veoma sam zadovoljan.Pogotovo mi je drago što su sveštenici crke koji su prisustvovali programu  bili oduševljeni.

Aleksandar Milić