Нешто више о понашању посетилаца приликом посете Православним црквама и манастира

Свети храмови су божији, а то значи православне цркве, манастири и многа друга од Бога посвећена и Црквом освештана места су најзначајнија и најсветија маста и обележја православне хришћанске вере, духовности и цивилизације. Сходно томе, треба их и уважавати.

Похођење таквих места називамо поклоничко путовање или поклоњење Светим местима. На таква путовања треба ићи плански, са добром жељом и намером, да се у Дому Божијем, пре свега искрено помолимо Богу како за себе, тако и за своје ближње.

У храм и друге светиње увек треба доћи смерно, у трезвеном стању и пристојном оделу. Женски свет треба да долази покривене главе, а остали делови женске одеће треба да буду саогражени са великом светињом у коју ступају. Разуме се, подобно томе треба да се одевају и мушкарци, да сви заједно дају добар пример једни другима.

Свети апостоли наређују да хришћанске жене ступају у св. Храмове са стидом и честитошћу да украшују себе, не плетеницама, ни златом, ни бисеом, ни хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше богопоштовању.

Ступивши у храм поклони се према иконостасу, па целивај и даривај целивајући иконе, тихо говорећи: Боже, очисти ме грешн(ог)у.

Када год се крстимо, треба то чинити не како било, него пажљиво и правилно. Овако: сложивши уједно палац десне руке са два прста до њега, остала два прста треба спојити уз длан. Онда тако руку подићи до чела и рећи У име оца, па онда спустити на груди уз речи И сина, подићи је на десно раме, и приносећи лево изговорити И Светога Духа, па руке прекрстити на груди и рећи Амин. Кад се прекрстимо треба да се благо поклонимо.

За све друге духовне потребе и поуке обратите се своме парохијском свештенику или своме духовнику и с њима одржавајте присно-хришћанске односе. Тако ћете допунити своју побожност и на најбољи начин припремити се за вечни живот у Царству Небеском.

Милица Туцовић