Nešto više o ponašanju posetilaca prilikom posete Pravoslavnim crkvama i manastira

Sveti hramovi su božiji, a to znači pravoslavne crkve, manastiri i mnoga druga od Boga posvećena i Crkvom osveštana mesta su najznačajnija i najsvetija masta i obeležja pravoslavne hrišćanske vere, duhovnosti i civilizacije. Shodno tome, treba ih i uvažavati.

Pohođenje takvih mesta nazivamo pokloničko putovanje ili poklonjenje Svetim mestima. Na takva putovanja treba ići planski, sa dobrom željom i namerom, da se u Domu Božijem, pre svega iskreno pomolimo Bogu kako za sebe, tako i za svoje bližnje.

U hram i druge svetinje uvek treba doći smerno, u trezvenom stanju i pristojnom odelu. Ženski svet treba da dolazi pokrivene glave, a ostali delovi ženske odeće treba da budu saograženi sa velikom svetinjom u koju stupaju. Razume se, podobno tome treba da se odevaju i muškarci, da svi zajedno daju dobar primer jedni drugima.

Sveti apostoli naređuju da hrišćanske žene stupaju u sv. Hramove sa stidom i čestitošću da ukrašuju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biseom, ni haljinama skupocenim, nego dobrim delima, kao što priliči ženama koje se privoleše bogopoštovanju.

Stupivši u hram pokloni se prema ikonostasu, pa celivaj i darivaj celivajući ikone, tiho govoreći: Bože, očisti me grešn(og)u.

Kada god se krstimo, treba to činiti ne kako bilo, nego pažljivo i pravilno. Ovako: složivši ujedno palac desne ruke sa dva prsta do njega, ostala dva prsta treba spojiti uz dlan. Onda tako ruku podići do čela i reći U ime oca, pa onda spustiti na grudi uz reči I sina, podići je na desno rame, i prinoseći levo izgovoriti I Svetoga Duha, pa ruke prekrstiti na grudi i reći Amin. Kad se prekrstimo treba da se blago poklonimo.

Za sve druge duhovne potrebe i pouke obratite se svome parohijskom svešteniku ili svome duhovniku i s njima održavajte prisno-hrišćanske odnose. Tako ćete dopuniti svoju pobožnost i na najbolji način pripremiti se za večni život u Carstvu Nebeskom.

Milica Tucović