Интелигенција од свих способности изазива највише интересовања. Ову способност људи високо цене и код других и код себе. Можемо чути како се неко жали на слабо памћење али ретко ћемо чути да се неко жали на сопствену интелигенцију.

Интелигенција се дефинише као способност да се научи нешто ново и дотад непознато, способност формирања апстрактног мишљења, способност прилагођавања и сналажења у новим ситуацијама. Интелигенција је сложена способност коју чине општа способност, која у већој или мањој мери долази до изражаја заједно са одређеним бројем посебних способности.

Сва истраживања се слажу да поред опште способности постоје и посебне, примарне способности. Одговоре на ова питања психолози данас добијају уз помоћ једне сложене статистичке технике која се назива факторском анализом. Циљ те технике је да утврди постојање више независних фактора, односно способности.

Мерење интелигенције

Људи се разликују по својим интелектуалним способностима и у великој мери успех у различитим пословима зависи од степена развијености ових способности. Количник интелигенције израчунава се по једноставној формули: IQ=MУ/KУ X 100

IQ количник интелигенције; МУ ментални узраст; КУ календарски узраст

Према испитивањима у свакој земљи има отприлике 2 – 3% становништва чија је интелигенција испод 70, и то становништво сматра се више или мање умно заостало. Разликујемо три групе по степену умне заосталости: Интелигенција белила или морона креће се између 50 и 70 и њихов умни узраст једнак је умном узрасту деце између 8 и 12 година. Могу уз посебан напор и посебан напор и посебно обуком да науче да читају и занимања. Код имбецила IQ се креће између 20 и 50 и на степену интелигенције су нормалне деце која имају 3 до 7 година. Могу да науче да говоре, не могу се оспособити ни за какве послове а често нису ни у стању да оржавају личну хигијену или да се сами хране.

Према Векселеровом испитивању 2,2% становништва има интелигенцију изнад 130, те особе се сматрају обдареним или талентованим. Али за генијалност није довољан само висок количник интелигенције. За генијалност потребна су и друга својства личности, пре свега страсна преданост послу, истакнута самосталност и креативност мишљења.

ЗАНИМЉИВА ОТКРИЋА

Занимљиво је споменути нека истраживања везана за интелигенцију. Вилијам Џемс је израчунао да је Ајнштајн користио само 15 – 20% својих менталних способности. Мало за таквог човека, а много када се тих 20% упореди са цифром од 5%, колико мозга користи просечан човек. Запањујуће је откриће да обичном човеку није потребно ни тих 5% мозга.

Многи су аналогно закључили на основу искуствених чињеница из понашања људи, да многима чак ни 5% мозга није неопходно за удобан живот. Ево доказа. Бар половина човечанства је неписмена или полу писмена, мисли главом медија, вапи за лидерима, олако жртвује своје животе за туђе интересе…

Можемо закључити да технолошки и други напредак човечанства дугујемо искључиво генијалним људима. Од постанка људи до данас, две до три хиљаде креативних људи мењало је свет користећи само 15 – 20% свога мозга. Али, када знамо у коју сврху су нека открића послужила хвала им што се нису више потрудили.

Школски педагог