У дилеми си шта да радиш? Мучи те хиљаду проблема, а ни на једно од њих немаш одговор? Ако желиш да чујеш непристрасан “глас разума“, своје питање проследи нама. Одговарамо на сва ваша питања.
- Ко год да ме познаје, увек каже: Ааа, то је она штреберка! И заиста, са својих 15 година никада нисам добила јединицу, увек сам била добар ђак како у основној тако ицсада у средњој школи. Већина другарица из мог одељења ме не воли и увек ми се смеју. То што ме називају „штреберком“ много ме вређа и заиста не знам шта да радим да би други изгубили овакву слику о мени?
Н.М.Н.М
Код нас је етикетирање уобичајен и распрострањен начин комуницирања међу људима. У школи, ученици етикете доживљавају као ругање. Веома је тешко, ако не и немогуће децу потпуно заштитити од етикета и ругања. Али, треба променити став према етикети и прихватању себе и мање емотивној узнемирености када се суочимо са етикетом. Етикете су бемсислене тврдње. Свака етикета се може оспорити, јер описује човека једном особином и обично или обезвређује или идеализује комплетног човека.
Утицај групе вршњака на школско учење запажа се јако у нашој средини. На пример, могу „слабији“ ученици да врше притисак на боље ученике да не уче! Како онда готово напамет знају лекције? Зашто би била срамота учити и признати да волиш да учиш? У данашње време када су „померени“ критеријуми вредности, питање је ко је „штребер“?
- Имам 17 година и један помало чудан проблем. Стекла сам ужасну навику да кад год се изнервирам, кад сам сама код куће, немам шта да радим, тражим утеху у храни. Знам да морам да променим понашање, али не могу, јер ми је храна постала разонода од које не могу лако да се одвикнем. Та моја непрестана и превелика жеља за храном довела је и до нежењених последица. Постала сам дебела. Увек када превише једем осећам се несрећно, бесна сам на себе. Непрестано мислим на храну. Помозите ми!
БУЦА
Узроци гојазности су многоструки и често удружени. Могу бити конституциони, хормонални, психолошки и друштвени.
Прекомерним узимањем хране ти очито надокнађујеш незадовољене емотивне потребе јер храна коју уносиш има исту вредност као и љубав. Поред тога, претерано узимање хране може бити и начин пражњења агресивности, ублажавање страха и депресивности. Значи, ако потребе младе особе (за активностима, за дружењем са вршњацима, за зрелијом љубављу) нису задовољене, може се очекивати да ће та особа тежити за постизањем задовољења на регресиван начин и то што чешће и што брже, по принципу бржег задовољења веће жеље за храном.
Прекомерно узимање хране може да мења и метаболичке процесе и да доведе до озбиљних поремећаја у организму младе особе.
Неки људи нарочито млади ако су несрећни и усамљени добијају велики апетит. То је период када више нисмо емоционално зависни од родитеља. Ако не умемо да склопимо блиска пријатељства са својим вршњацима осећамо се остављено. Слаткиши и калорична храна служе као делимична замена. Исто тако забринутост због школе и других ствари тера нас да се тешимо претераним узимањем хране. Гојазност је већа у време пубертета јер се апетит повећава у то време јер млади брже расту. Вероватно и усамљеност игра улогу у неким случајевима. То је доба када се деца могу повући у себе и постати претерано осетљива због промена кроз које пролазе.
Будући да је код тебе претерано узимање хране симптом усамљености и незадовољства (неприлагођености) најбоље је да се потрудиш да ти живот код куће у школи и у друштву буде што је могуће срећнији и задовољнији. Да се више дружиш са својим вршњацима, да се бавиш неким спортом, да нађеш хоби и што мање празног, неорганизованог (слободног) времена.
- Мој проблем је у томе што увече не могу да заспим. Чим угасим светло почнем да размишљам о школи, контолним задацима, својим оценама, професорима и проблемима у школи. Стално сам уморна, па сам попустила у школи. Шта ми саветујете?
ШКОЛА ШКОЛА ШКОЛА
У пубертету су могуће пролазне сметње које спонтано ишчезавају. Страх је чест пратилац успављивања и спавања. Јавља се као страх од мрака, одвојености… У твом случају страх од школе и школских обавеза.
У случају депресије, патње, несаница (са поновљеним размишљањима и присилним мислима које одвлаче пажњу ученика са школског градива) долази до слабљења радних способности и омета процес учења.
Не знам који си разред? Ако си можда први, очигледно имаш проблема са адаптацијом, промена друштва, наставника захтева нове емотивне напоре. Школски захтеви су већи због „тежине“ и обимног градива и бржег ритма учења, од ученика се тражи више предузимљивости и самосталности за коју можда нису дорасли.
Бојим се да патиш од „скривеног стреса“, који штетно утиче на наше психичко и телесно здравље. За утеху ти може послужити чињеница да је контролу над властитим животом могуће повратити. Саветујем ти да добро испланираш своје дневне обавезе, направиш план учења. Не узимај на себе више обавеза од онога што је заиста могуће да урадиш. Више се дружи са драгим и блиским особама у које имаш поверења.Треба отворено разговарати о својим проблемима. Ако не успеш да сама отклониш проблеме јави се стручном лицу (психологу) који ће ти помоћи.
Ваш педагог