U dilemi si šta da radiš? Muči te hiljadu problema, a ni na jedno od njih nemaš odgovor? Ako želiš da čuješ nepristrasan “glas razuma“, svoje pitanje prosledi nama. Odgovaramo na sva vaša pitanja.
- Ko god da me poznaje, uvek kaže: Aaa, to je ona štreberka! I zaista, sa svojih 15 godina nikada nisam dobila jedinicu, uvek sam bila dobar đak kako u osnovnoj tako icsada u srednjoj školi. Većina drugarica iz mog odeljenja me ne voli i uvek mi se smeju. To što me nazivaju „štreberkom“ mnogo me vređa i zaista ne znam šta da radim da bi drugi izgubili ovakvu sliku o meni?
N.M.N.M
Kod nas je etiketiranje uobičajen i rasprostranjen način komuniciranja među ljudima. U školi, učenici etikete doživljavaju kao ruganje. Veoma je teško, ako ne i nemoguće decu potpuno zaštititi od etiketa i ruganja. Ali, treba promeniti stav prema etiketi i prihvatanju sebe i manje emotivnoj uznemirenosti kada se suočimo sa etiketom. Etikete su bemsislene tvrdnje. Svaka etiketa se može osporiti, jer opisuje čoveka jednom osobinom i obično ili obezvređuje ili idealizuje kompletnog čoveka.
Uticaj grupe vršnjaka na školsko učenje zapaža se jako u našoj sredini. Na primer, mogu „slabiji“ učenici da vrše pritisak na bolje učenike da ne uče! Kako onda gotovo napamet znaju lekcije? Zašto bi bila sramota učiti i priznati da voliš da učiš? U današnje vreme kada su „pomereni“ kriterijumi vrednosti, pitanje je ko je „štreber“?
- Imam 17 godina i jedan pomalo čudan problem. Stekla sam užasnu naviku da kad god se iznerviram, kad sam sama kod kuće, nemam šta da radim, tražim utehu u hrani. Znam da moram da promenim ponašanje, ali ne mogu, jer mi je hrana postala razonoda od koje ne mogu lako da se odviknem. Ta moja neprestana i prevelika želja za hranom dovela je i do neženjenih posledica. Postala sam debela. Uvek kada previše jedem osećam se nesrećno, besna sam na sebe. Neprestano mislim na hranu. Pomozite mi!
BUCA
Uzroci gojaznosti su mnogostruki i često udruženi. Mogu biti konstitucioni, hormonalni, psihološki i društveni.
Prekomernim uzimanjem hrane ti očito nadoknađuješ nezadovoljene emotivne potrebe jer hrana koju unosiš ima istu vrednost kao i ljubav. Pored toga, preterano uzimanje hrane može biti i način pražnjenja agresivnosti, ublažavanje straha i depresivnosti. Znači, ako potrebe mlade osobe (za aktivnostima, za druženjem sa vršnjacima, za zrelijom ljubavlju) nisu zadovoljene, može se očekivati da će ta osoba težiti za postizanjem zadovoljenja na regresivan način i to što češće i što brže, po principu bržeg zadovoljenja veće želje za hranom.
Prekomerno uzimanje hrane može da menja i metaboličke procese i da dovede do ozbiljnih poremećaja u organizmu mlade osobe.
Neki ljudi naročito mladi ako su nesrećni i usamljeni dobijaju veliki apetit. To je period kada više nismo emocionalno zavisni od roditelja. Ako ne umemo da sklopimo bliska prijateljstva sa svojim vršnjacima osećamo se ostavljeno. Slatkiši i kalorična hrana služe kao delimična zamena. Isto tako zabrinutost zbog škole i drugih stvari tera nas da se tešimo preteranim uzimanjem hrane. Gojaznost je veća u vreme puberteta jer se apetit povećava u to vreme jer mladi brže rastu. Verovatno i usamljenost igra ulogu u nekim slučajevima. To je doba kada se deca mogu povući u sebe i postati preterano osetljiva zbog promena kroz koje prolaze.
Budući da je kod tebe preterano uzimanje hrane simptom usamljenosti i nezadovoljstva (neprilagođenosti) najbolje je da se potrudiš da ti život kod kuće u školi i u društvu bude što je moguće srećniji i zadovoljniji. Da se više družiš sa svojim vršnjacima, da se baviš nekim sportom, da nađeš hobi i što manje praznog, neorganizovanog (slobodnog) vremena.
- Moj problem je u tome što uveče ne mogu da zaspim. Čim ugasim svetlo počnem da razmišljam o školi, kontolnim zadacima, svojim ocenama, profesorima i problemima u školi. Stalno sam umorna, pa sam popustila u školi. Šta mi savetujete?
ŠKOLA ŠKOLA ŠKOLA
U pubertetu su moguće prolazne smetnje koje spontano iščezavaju. Strah je čest pratilac uspavljivanja i spavanja. Javlja se kao strah od mraka, odvojenosti… U tvom slučaju strah od škole i školskih obaveza.
U slučaju depresije, patnje, nesanica (sa ponovljenim razmišljanjima i prisilnim mislima koje odvlače pažnju učenika sa školskog gradiva) dolazi do slabljenja radnih sposobnosti i ometa proces učenja.
Ne znam koji si razred? Ako si možda prvi, očigledno imaš problema sa adaptacijom, promena društva, nastavnika zahteva nove emotivne napore. Školski zahtevi su veći zbog „težine“ i obimnog gradiva i bržeg ritma učenja, od učenika se traži više preduzimljivosti i samostalnosti za koju možda nisu dorasli.
Bojim se da patiš od „skrivenog stresa“, koji štetno utiče na naše psihičko i telesno zdravlje. Za utehu ti može poslužiti činjenica da je kontrolu nad vlastitim životom moguće povratiti. Savetujem ti da dobro isplaniraš svoje dnevne obaveze, napraviš plan učenja. Ne uzimaj na sebe više obaveza od onoga što je zaista moguće da uradiš. Više se druži sa dragim i bliskim osobama u koje imaš poverenja.Treba otvoreno razgovarati o svojim problemima. Ako ne uspeš da sama otkloniš probleme javi se stručnom licu (psihologu) koji će ti pomoći.
Vaš pedagog