Od svih kulturnih dešavanja u našem gradu novembra meseca posebni pažnju zavređuje Osmi jugoslovenski pozorišni festival pod nazivom “ Sve što se zbilo prikazaćemo još jednom“.

Period od desetog do sedamnaestog novembra obeležila je svečarska atmosfera u našem gradu jer je po izboru selektor festivala, gospodinu Vladimiru Kopclu naši sugrađani mogli su da odgledaju sedam takmičarskih i jednu predstavu u čast pobenika. Po rečima selektora izor je ono najbolje što se igralo na daskama koje život znače „širom RSCG“. Raduje i razmišljanje predsednika opštine da bi ovaj festival mogao u bliskoj budućnosti da obuhvati pozorišta širom Balkana.

Festival je završen, pojedinci su poznati. Mislimo da je žiri uspešno odradio svoj posao. Opšti je utisak da je i naše pozorište u tranziciji i da je vidan napredak kreativnosti pozorišnih ansambala kad je u pitanju prikazivanje imaginacije. Misilmo da nam pozorište i u ovom smislu ide čizmama od sedam milja u odnosu na promene u državi.

Prve večeri festivala odgledali smo predstavu Somborskog narodnog pozorišta, Kazimir i Karolina, po tekstu Edena fon Horvata, u režiji Ive Milošević. Bila je to pitka priča o odrastanju i uranoj sredini. Junaci su mali ljudi koji nastoje da izgrade svoje karakteristike u opštem propadanju proverenih sistema vrednosti.

Drugo veče smo uživali i patili u predstavi koju je režirao bard našeg pozorišta Egon Savin, Nigdje nigod nemam. Jako teška tema, alijenacija, egzistencijalni strah od budućnosti…, glumački trio na oskudno pripremljenoj sceni izmamio je veličanstven aplauz. Uostalom, stručni žiri je to potvrdio svojom odlukom. Višnjak Narodnog pozorišta iz Subotice doveo je na scenu klasika Čehova. Utisak pisca ovih redova je da Čehov nije odigran klasično. Od široke ruske prirode sem balalajke u pozadini nije ničeg bilo osim Čehovljeve sadržine, pa je utisak ostao bled.

Galeba, Slobodana Unkosovskog čekali smo sa nestrpljenjem. Maestralnom igrom Voje Brajovića i njegovim scenskim bravurama komad je dobio na lepoti. Scena za Hamleta, moderan ples Ofelije, ovovremena muzika… Na samom početku izazvali su nevericu publike, međutim, što je radnja odmicala, Hamlet se rađao baš onako šekspirovski. Zaista ta uloga je neprevazođena na ovogodišnjem festivalu.

Jezička barijera na predstavi Pac učinila je da pisac ovih redova sa predstave izađe bez doživljaja, jer je delio pažnju na sazanavanje sadržine i scenski pokret.

Poslednji takmičarski dan obeležile su Šine. Fantastična kolektivna igra, izuzetno spontano doživljavanje lirskih elemenata učinilo je da traumatično iz protekle decenije doživimo kao šarmantno komično. Pojedinačni glumački kvaliteti pojačali su kompletan doživljaj, publika je bila na nogama.

Zavesa je pala. Utisci se razmenjuju, upotpunjavaju, potvrđuju…Živeće u nama do narednog novembra, do devetog festivala.
Ksenija Janjušević