Дана 30. 10. 2003. у 16 часова матуранти четврте године Економске школе, у Ужицу кренули су на Екскурзију ( у Италију! ).
30. 10. 2003.
-15:00- пожури! Купи два литра вињака, картон пива, два „Пелинковца“, осам литара вина, једну текилу и картон киселе воде да се трезнимо. Чаше имамо;
-15:30- провали аутобусе;
-Аха…бели;
-`Ајдмо да заузмемо место.
-15:50- Удобно ми је.
-Види један кофер у парку. Нека будала заборавила.
-Пеђа;
Пеђа је добио кофер (убацио у аутобус) и после дугог махања и поздрављања могли смо да кренемо. Нећу вас замарати детаљима како смо се напили, па отрезнили, па напили, па гледали три филма…Спавали….и тако двадесет девет сати. Не знам, мени су рекли да ћемо путовати осамнаест сати. Граничари нас мрзе.
31. 10.2003.
Од 21:00 стижемо испред хотела „Aldevaran“, који се налази у туристичком градићу Lido di Jesolo. Иначе, ту се налази шест стотина хотела и када је сезона Лидо посећује око шест стотина хиљада туриста (Ево ти га на Монтенегро!). Користим ову прилику да поздравим хотел, који има климу, два кувара из Хрватске, бифе и лифт. Постоји и диско, цена улазнице седам евра, уз обезбеђену конзумацију једног пиђа (читај: коктала). Ту су били и Новосађани (фини људи, страшно). Напили смо се и направили некакву журку, после се слабо и сећам…
01.11. 2003.
Венеција. Невреме. Неко нам је закупио бродић „Аполо“ и тако. Многима је било мука током вожње. Што пију кад им шкоди?! Ја лично одавно нисам доживео такву кишу, у Венецији. Али били смо срећни, јер боље покиснути у Венецији него покиснути у Ужицу. Искрено, једино се сећам „Моста уздаха“. Водич се потрудио да га упамтим. Остало? Немам појма, нисам видео од капуљаче. Битно је да су људи обишли продавнице и схватили да Италија има бољи стандард. После ме је водич утешио рекавши да смо срећни, јер прави доживљај је видети Венецију по киши. Ми смо га баш дошивели.
02. 11. 2003.
Ујутру смо опет били мамурни, али не много. Вредело је. Били смо у Верони, где смо видели неку арену и Јулијину кућу. Занимљиво је то што је била недеља и све је радило до два поподне, а ми дошли у подне. Па где да потрошим паре? Једино на пиће. Искрено, ја сам томе посветио сат времена, пошто сам се изгубио, па сам обилазио мало некомерцијални део Вероне. Око пола четири смо кренули у Падову, где смо провели сат времена (пао је мрак-водича нисам ни видео). Касније смо се презадовољно вратили у хотел, где смо репризирали зезање од претходне две вечери.
03. 11. 2003.
Повратак. Спровели смо детаљно инспекцију соба тј. Нисмо хтели ништа да им оставимо. После обилног доручка кренули смо на мануфактурна острва Мурано и Бурано. Опет закупљеним бродићем. Видели смо како се израђују предмети од стакла (Мурано) и острво на ком су све куће различите боје и замислите при том производе чипку (Бурано). Касније смо отишли у шопинг – центар Палманови. Верујте ми, само је техника јефтинија. Око осам сати увече стижемо у Трст, у коме боравимо цео сат и по. Ни тамо нисам видео водича, али нема везе нису ни остали.
04. 11. 2003.
Још увек повратак. Враћали смо се преко Хрватске (уместо Мађарске-због виза) и ту смо уштедели добар део пута, тако да смо у Ужице дошли око шест сати увече и тако… „Отишли, вратили се“ – што би рекао Саша Матић.
Екскурзија. Понављајте и ићи ћете опет!!!
Ненадић Милош