Dana 30. 10. 2003. u 16 časova maturanti četvrte godine Ekonomske škole, u Užicu krenuli su na Ekskurziju ( u Italiju! ).
30. 10. 2003.
-15:00- požuri! Kupi dva litra vinjaka, karton piva, dva „Pelinkovca“, osam litara vina, jednu tekilu i karton kisele vode da se treznimo. Čaše imamo;
-15:30- provali autobuse;
-Aha…beli;
-`Ajdmo da zauzmemo mesto.
-15:50- Udobno mi je.
-Vidi jedan kofer u parku. Neka budala zaboravila.
-Peđa;
Peđa je dobio kofer (ubacio u autobus) i posle dugog mahanja i pozdravljanja mogli smo da krenemo. Neću vas zamarati detaljima kako smo se napili, pa otreznili, pa napili, pa gledali tri filma…Spavali….i tako dvadeset devet sati. Ne znam, meni su rekli da ćemo putovati osamnaest sati. Graničari nas mrze.
31. 10.2003.
Od 21:00 stižemo ispred hotela „Aldevaran“, koji se nalazi u turističkom gradiću Lido di Jesolo. Inače, tu se nalazi šest stotina hotela i kada je sezona Lido posećuje oko šest stotina hiljada turista (Evo ti ga na Montenegro!). Koristim ovu priliku da pozdravim hotel, koji ima klimu, dva kuvara iz Hrvatske, bife i lift. Postoji i disko, cena ulaznice sedam evra, uz obezbeđenu konzumaciju jednog piđa (čitaj: koktala). Tu su bili i Novosađani (fini ljudi, strašno). Napili smo se i napravili nekakvu žurku, posle se slabo i sećam…
01.11. 2003.
Venecija. Nevreme. Neko nam je zakupio brodić „Apolo“ i tako. Mnogima je bilo muka tokom vožnje. Što piju kad im škodi?! Ja lično odavno nisam doživeo takvu kišu, u Veneciji. Ali bili smo srećni, jer bolje pokisnuti u Veneciji nego pokisnuti u Užicu. Iskreno, jedino se sećam „Mosta uzdaha“. Vodič se potrudio da ga upamtim. Ostalo? Nemam pojma, nisam video od kapuljače. Bitno je da su ljudi obišli prodavnice i shvatili da Italija ima bolji standard. Posle me je vodič utešio rekavši da smo srećni, jer pravi doživljaj je videti Veneciju po kiši. Mi smo ga baš došiveli.
02. 11. 2003.
Ujutru smo opet bili mamurni, ali ne mnogo. Vredelo je. Bili smo u Veroni, gde smo videli neku arenu i Julijinu kuću. Zanimljivo je to što je bila nedelja i sve je radilo do dva popodne, a mi došli u podne. Pa gde da potrošim pare? Jedino na piće. Iskreno, ja sam tome posvetio sat vremena, pošto sam se izgubio, pa sam obilazio malo nekomercijalni deo Verone. Oko pola četiri smo krenuli u Padovu, gde smo proveli sat vremena (pao je mrak-vodiča nisam ni video). Kasnije smo se prezadovoljno vratili u hotel, gde smo reprizirali zezanje od prethodne dve večeri.
03. 11. 2003.
Povratak. Sproveli smo detaljno inspekciju soba tj. Nismo hteli ništa da im ostavimo. Posle obilnog doručka krenuli smo na manufakturna ostrva Murano i Burano. Opet zakupljenim brodićem. Videli smo kako se izrađuju predmeti od stakla (Murano) i ostrvo na kom su sve kuće različite boje i zamislite pri tom proizvode čipku (Burano). Kasnije smo otišli u šoping – centar Palmanovi. Verujte mi, samo je tehnika jeftinija. Oko osam sati uveče stižemo u Trst, u kome boravimo ceo sat i po. Ni tamo nisam video vodiča, ali nema veze nisu ni ostali.
04. 11. 2003.
Još uvek povratak. Vraćali smo se preko Hrvatske (umesto Mađarske-zbog viza) i tu smo uštedeli dobar deo puta, tako da smo u Užice došli oko šest sati uveče i tako… „Otišli, vratili se“ – što bi rekao Saša Matić.
Ekskurzija. Ponavljajte i ići ćete opet!!!
Nenadić Miloš