Како је бити директор Економске школе, шта подразумева седење на тој столици?

Подразумева најмање седења; подразумева бити стално у покрету. Директор је одговоран за организацију наставе, да та настава буде стручна. Међутим поред те основне ствари бар у ово данашње време, битно је да се одради пуно посла по питању маркетинга у корист школе и појединих образовних профила, за запослене у школи. Директор треба да буде класични менаџер, који ће покушати у окружењу у коме се налази, да прибави средства, донације, неке материјалне добити које ће бити у корист ученика и запослених у колективу.

Шта мислите колико су ученици по завршетку средње Економске школе стручни да обављају практичне пословне?

Сматрам на основу личног сазнања и на основу разговора са колегама и људима, код којих се ученици по завршетку школе, запошљавају да нису толико оспособљени за рад, колико су оспособљени у неким сазнајним елементима неопходним за каснији наставак школовања. Чини ми се да ће реформа школства која се планира 2006. – 2007. године ићи у корист тога, да се након завршетка средње школе заиста ученик оспособи за самостално обављање неког посла. Допринос томе је нови оразовни профил пословни администратор. Чини ми се да ће тај профил, у односу на садашњег економског техничара и финансијског администратора бити спремнији и оспособљенији за рад после школовања. Мислим да ће у будућности, настати права конкуренција између пкола, када послодавац, по завршетку средње школе запосли економског техничара из економске школе у Ужицу или неке друге економске школе. Тада ће се видети разлика у квалитет ученика и видети где се како ради.

Какав је значај за школу увођење новог образовног профила пословни администатор?

Крајем 2002. годиине послата је информација од стране Министарства просвете из Београда свим економским школама да се пријаве на конкурс за добијање новог образовног профила. Тај образовни профил подразумева комплетно нов наставни план и програм. Немачка организација GTZ финансирала је у ту идеју и опрему у вредности од 30.000 евра. Цео нови кабинет ( пословни биро ) је поклон, односно донација GTZ-а. Наша школа, сматрајући да је то будућност у остваривању реформи конкурисала је ( уз сагласност наставничког већа ) и успели смо да уђемо, међу 18 економских школа, које су добииле тај образовни профил.

Колика је могућност запослења ученика након завршетка средње школе?

У четвртом разреду има пет одељења економских техничара што је укупно 159 ученика. Ми увек правимо план уписа за наредну школску годину. Школа је верификована да упише у оквиру подручја рада економија, право и администрација, следеће образовне профиле: економског техничара, финансијског техничара и пословног администратора. У подручју рада трговина, угоститељство и туризам школа је верификована за образовне профиле: кувара, посластичара и, од ове године трговинског техничара четврти степен.

Пре него што правимо план уписа, тражимо информације од Завода за запошљавање о броју незапослених у оквиру одређених образовних профоила. Управо и тог разлога уписали смо једно одељење посластичара, јер је тада, н а Заводу било 13 или 15 незапослених посластичара што је много мање од броја незапослених из осталих образових профила, које уписује наша школа. Економских техничара има доста, али је питање колико су и ти подаци веродостојни знајући да велика већина, која не упише факултет ради на црно. За образовни профил економски техничар ученици имају велико интересовање. Оно што треба да се види је: какво је стање привреде, да се консултујемо са тржиштем рада, са привредном комором и да видимо какве су потребе нашег привредног окружења, за наредних десетак година. Не можемо, на пример, школовати царинског техничара, ако хоћемо да уђемо у Европу у којој границе између земаља нестају и где нема класичне царине.

Сви бисмо желели да модернизујемо нашу школу, али то повлачи питање, каква је њена економска ситуација?

Могућности за модернизацију увек постоје и само седење на овој столици неће донети ту модернизацију. Уколико се ослоните на буџет општине и очекујете да она све потребе школе исфинансира, мало ћете урадити. Морате да користите приватне везе и некога кога знате да путем спонзорства, донација, па нека су то и ситне ствари. Ја конкретно знам да 9. октобра, да Дан града Ужица, смо имали увид у садржај једног билтена, који је општина издала, о томе колико је општина учествовала у материјланим трошковима свих школа. Наша школа је била на задњем месту. Али опет је урађено доста тога. Ми смо покренули иницијативу да, у неко догледно време, можда за две године, добијемо своју зграду. Реформом школства која је планирана за 2006. – 2007. годину, ми нећемо уписивати први разред, јер основци уче девет година основну школу. Тада ће средња стручна школа трајати три године. Предвиђа се да ће радно време средњих школа бити од 9-17 часова, значи целодневни боравак. То подразумева смањење броја ученика, смањење броја одељења са 27 на 19 и потребу да имамо своју зграду. Разумевање и подршку имамо од стране: скупштине општине, чланова савета родитеља, школског одбора, министарства просвете. Када је помоћник министра за средње школство био у Ужицу, тада су поново почињали радови на медицинској школи,ја сам му уручио писмо у коме га упознајемо са нашом иницијативом за добијање зграде.

Шта мислите какав ће ефекат постићи нови школски лист и да ли ће уопште бити читан?

У оквиру непопуларног „ђачког динара“ предвиђен је део и за школски лист. Зато ће лист бити штампан и сваки ученик ће добити по један примерак бесплатно. Очекујем да ће лист имати подршку међу ученицима, члановима колектива и родитељима.

Маријана Благојевић