Ми одушевљено утрчавамо унутра заузимајући наше мекане, дрвене клупе. Да не бисмо оштетили школски чивилук, сви на себи остављамо јакне. А, професорка, као и остали професори – добра к’о хлеб. Па нас пита: ,, Па где сте? А, како сте? …
Лењо протегох леђа и сањиво протрљах очи. Не могу да верујем! Већ је пола осам, јутро је свануло кад себе, а ја сам још у кревету! Што ли сам уопште дозволио да протраћим три и по сата на спавање, када …
