Od malih nogu sam bila štediša i volela sam da posedujem neki „svoj“ novac. Za svoj sedmi rođendan dobila sam savršen poklon-kasicu. Tu sam odlagala svu svoju ušteđevinu. Sve pare koje sam dobijala za rođendan, Novu Godinu i užinu, odlazile su na isto mesto.

Moja kasica izgleda kao dugačka limena konzervavisine oko 20 cm. Ukoliko se puni samo metalnim novcem, suma koja se dobije na kraju iznosi negde 2.500,00 rsd. Na sebi ima nacrtanu devojčicu u čijem krilu se nalazi štene. Ovu kasicu sam dobila od svoje kume.

Smatram da je ovo bio i ostao idealan poklon za mene. To je bila moja prva kasica, a kasnije se tu gomilalo još njih. Sada posedujem čitavu kolekciju. I samo sitniš odlazi u njih. Ova stvarčica je vrlo korisna, jer sav novac koji bi inače ispadao iz džepa i ostajao na ulici, meni sada omogućava da kupim predmete koji su mi potrebni, a da se pritom ne pomučim. Proces skupljanja novca jeste duži, ali se osećam odlično kad od tog sitniša iz svoje male banke kupim nove patike ili jaknu.

Još jedna stvar zbog koje volim kasice, jeste to što novac koji ubacim u njih ostaje zapečaćen tu, a ukoliko bi ostao u mom novčaniku u roku od sat vremena bio bi izgubljen ili potrošen na sitnice.

Retko kad mi se desi ,,bankrot“, upravo iz razloga što uvek posedujem neku siću. To je takođe jedna od pozitivnih stvari ,,kasice prasice“ jer ne volim preterano da opterećujem roditelje da mi kupuju stvari koje mi, možda, i nisu zaista potrebne.
Jadžić Ljubica