Од малих ногу сам била штедиша и волела сам да поседујем неки „свој“ новац. За свој седми рођендан добила сам савршен поклон-касицу. Ту сам одлагала сву своју уштеђевину. Све паре које сам добијала за рођендан, Нову Годину и ужину, одлазиле су на исто место.

Моја касица изгледа као дугачка лимена конзервависине око 20 цм. Уколико се пуни само металним новцем, сума која се добије на крају износи негде 2.500,00 рсд. На себи има нацртану девојчицу у чијем крилу се налази штене. Ову касицу сам добила од своје куме.

Сматрам да је ово био и остао идеалан поклон за мене. То је била моја прва касица, а касније се ту гомилало још њих. Сада поседујем читаву колекцију. И само ситниш одлази у њих. Ова стварчица је врло корисна, јер сав новац који би иначе испадао из џепа и остајао на улици, мени сада омогућава да купим предмете који су ми потребни, а да се притом не помучим. Процес скупљања новца јесте дужи, али се осећам одлично кад од тог ситниша из своје мале банке купим нове патике или јакну.

Још једна ствар због које волим касице, јесте то што новац који убацим у њих остаје запечаћен ту, а уколико би остао у мом новчанику у року од сат времена био би изгубљен или потрошен на ситнице.

Ретко кад ми се деси ,,банкрот“, управо из разлога што увек поседујем неку сићу. То је такође једна од позитивних ствари ,,касице прасице“ јер не волим претерано да оптерећујем родитеље да ми купују ствари које ми, можда, и нису заиста потребне.
Јаџић Љубица